16 Jan 2017

Kako podstaći emocionalnu inteligenciju kod dečaka


Nedavno sam naišla na interesantan tekst, a sve u ličnom istraživanju o emocionalnoj inteligenciji dece. Mislim da je veoma dobar i na neki način čak i zabavan.
Jedino ne razumem zašto je tekst naslovljen za emocionalnu inteligenciju kod dečaka, a ne kod dece?
Bilo bi dobro ako u komentaru date svoje mišljenje po tom pitanju, mora da mi je nešto promaklo :)

Da li znate šta je emocionalna inteligencija i zbog čega je bitna?

Emocionalna inteligencija je sposobnost da identifikujete i reagujete na emocije (sopstvene i tuđe) na zdrav, produktivan način. Verovatno ste već primetili i visoke i niske nivoe emocionalne inteligencije na delu. Razmislie o tome: prijatelj koji počinje da besni onog trenutka kada se drugi vozač prestroji u njegovu traku bez migavca, u odnosu na prijatelja koji na lične napade odgovara sa empatijom i razumevanjem. Dete koje puca po svim šavovima kada njegov tim izgubi utakmicu (i za to krivi suigrače), u odnosu na dete koje iskaže razočaranje zbog gubitka, ali ne dopušta da to utiče na druženje sa porodicom to veče. Drugo dete će verovatno neko vreme razmišljati kako da unapredi svoju igru, kako bi bolje pomoglo svom timu sledeći put.

Sada verovatno razmišljate o veoma konkretnim primerima. Verovatno se prisećate svih situacija u kojima vaša deca nisu ispoljila emocionalnu inteligenciju, a možda se i pitate da li emocionalno inteligentna deca postoje u stvarnom životu, ili je u pitanju samo još jedna internet fantazija. Da vas umirim: navedeni primer deteta koje puca po svim šavovima nakon izgubljene utakmice potiče iz stvarnog života. Iz skorašnjeg iskustva. I očekujem da ću isti scenario videti barem još nekoliko puta. Međutim, dobra vest je da se emocionalna inteligencija vremenom može razvijati.

Kao što znate, deca ne dolaze na ovaj svet sa precizno baždarenom emocionalnom inteligencijom. Bebe plaču – i to glasno – kada im uzmete nešto što žele. Mala deca rutinski udaraju ljude koji im ograničavaju aktivnosti i prave rusvaj zato što ne mogu da obuju jednu cipelu na obe noge. Međutim, kako deca rastu, poboljšava se i njihova sposobnost da kontrolišu emocije. (Kada ste poslednji put videli tinejdžera koji histeriše jer ne može da obuje jednu cipelu na obe noge?)

Određeni stepen emocionalnog razvoja dolazi sa godinama i sazrevanjem, naročito ako je dete okruženo dobrim uzorima. Neka deca takođe prirodno imaju veću empatiju i bolje razumeju svoja osećanja od drugih. Međutim, emocionalna inteligencija nije nešto što osoba ima ili nema i nije ograničena ili predodređena genetikom ili okruženjem. Za razliku od IQ-a, koji je relativno fiksan, EQ – emocionalna inteligencija osobe se može razvijati vremenom i uz intervenciju.

Ovo je bitno zato što je emocionalna inteligencija povezana sa mnogim sferama – od zadovoljstva međuljudskim odnosima, do rezultata na poslu i uspeha u karijeri. Prema studiji koju je sproveo Forbs, 90 % osoba sa najboljim rezultatima u karijeri ima visok rezultat emocionalne inteligencije, a osobe sa visokim stepenom emocionalne inteligencije u proseku zarađuju 29.000 dolara godišnje u odnosu na osobe sa niskim stepenom. (Zanima vas kako stojite sa emocionalnom inteligencijom? Isprobajte ovaj onlajn test emocionalne inteligencije. Test nije namenjen deci, ali ga tinejdžeri mogu koristiti.)

Dečaci se posebno često muče sa emocionalnom inteligencijom, što je posledica kulturoloških normi koje nameću da nije baš muški prepoznavati i priznavati emocije. („Budi muško!“ „Veliki dečaci ne plaču!“) Kao roditelj ili edukator, možete učiniti dosta toga da biste podstakli i podržali razvoj emocionalne inteligencije. Evo nekoliko ideja i resursa.

Prepoznajte i imenujte emocije. Kao odrasli, često se fokusiramo na uticaj emocija deteta na nas, a ne na iskustvo deteta. (Razmislite: kada dete napravi haos na parkingu, da li prvo reagujete empatijom spram njegove frustracije, ili budete iznervirani i stidite se?) Razlog za ovo je što smo u najvećoj meri tokom odrastanja učeni da odbacujemo i izbegavamo emocije – naročito one jake, kao što su ljutnja, tuga i frustracija. (Razmislite o ovome: kako su vaši roditelji reagovali na vašu uznemirenost? Da li sada prepoznajete svoja negativna osećanja, ili pokušavate da ih skrajnete?)

Možete usmeriti emocionalnu inteligenciju deteta tako što ćete jednostavno prepoznavati i imenovati emocije. U praksi bi to moglo da izgleda ovako: Recimo da ste na poslu, preko elektronske pošte ili telefonom dobili vest koja vas je razočarala. Slobodno na glas, tako da dete može da vas čuje, recite: „Uh, ovo me je razočaralo!“ Ako vam se pokvari mašina za veš, umesto da psujete ili krijete emocije, pokušajte da kažete nešto tipa: „Ovo me baš frustrira! Ove nedelje sam u velikoj gužvi i uznemirena sam i preopterećena jer ne znam kako ću naći vremena da rešim problem!“ ili „Uh! Štedela sam za odmor, a sada sam tužna i razočarana što ću deo ušteđevine morati da dam za popravku mašine!“ Isto možete da uradite i kada je vaše dete uznemireno: „Jao, dušo, baš deluješ ljuto!“

Proširite emocionalni rečnik deteta. Prema knjizi Emocionalna inteligencija 2.0, postoji pet osnovnih emocija: sreća, tuga, ljutnja, strah i stid. Međutim, ove emocije imaju više gradacija. (Razmislite o razlici između „zadovoljstva“ i „oduševljenja“ ili „uplašenosti“ i „isprepadanosti“.) Razgovor o ovim pojmovima i njihovo korišćenje može pomoći deci da bolje razumeju i prepoznaju spektar emocionalnog iskustva. Postoje razne zabavne aktivnosti u okviru kojih možete širiti emocionalni rečnik deteta.
Imate dete od 10 – 12 godina? Koristite emotikone za razgovor o emocijama. Deca tog uzrasta i tinejdžeri ih stalno koriste da iskažu emocije. (Savet za roditelje: Uvodite ovo u razgovor bez pritiska. Tinejdžeri sigurno neće hteti da sede sa roditeljima i povezuju emotikone sa emocijama.)


Isprobajte dečije aktivnosti koje je razvio Institut za emocionalnu inteligenciju. Ovaj neprofitni institut je razvio obilje interaktivnih aktivnosti koje roditelji i nastavnici mogu koristiti za razvoj emocionalne inteligencije kod dece. Pogledajte šta nude, čak i ako nemate nameru da te aktivnosti koristite u izvornom obliku. Brz pregled njihove bihejvioralnestudije „Poštovanje kao reč“ će vam dati ideje i teze za buduće razgovore sa vašom decom.

Razmotrite alternativne načine za rešavanje teških situacija. Umesto da dete jednostavno kaznite za loše ponašanje, zatražite mu da razmisli o drugim načinima na koje se data situacija može rešiti. Na primer, nakon što vam sin provede vreme u ćošku zato što je udario brata (zbog toga što mu je brat uzeo kamiončić), pitajte ga kako je drugačije mogao da postupi. Ohrabrite ga da smisli dve ili više alternativnih reakcija. (I da, blesavi odgovori su prihvatljivi, pod uslovom da se nađe i neki realističan.) Mlađoj deci (ali i starijoj) će možda trebati neki podsticaji. Pokušajte da kažete: „Šta misliš da bi se desilo da si se samo okrenuo i otišao? Ili da si tražio da ti vrati kamion?“
Razvoj emocionalne inteligencije zahteva vreme, praksu i mnogo ponavljanja – ali je vredan truda.

Kako vi pomažete dečacima da razviju emocionalnu inteligenciju?


Izvor: Encouraging Emotional Intelligence in Boys