22 Apr 2017

Da li bi zaista trebalo da se potrudimo da svi nauče da kodiraju?


Teško da ovih možete čitati neki blog ili sajt sa vestima a da ne naletite na članak koji tvrdi da bi svi trabalo da nauče da kodiraju. Ovo je bojni poklič koji je podstakao razvoj organizacija kao što su Codeacademy i Code.org. Mantra je ušla i u političku agendu SAD-a pa je vođa vladajuće stranke u Kongresu SAD-a Erik Kantor izjavio da je „pismenost u kodiranju ključ za jezičku i matematičku pismenost“.


Šlag na torti je bio članak o ScratchJr, novoj aplikaciji za iPad koja je opisana kao „kodiranje za vrtić“. Kreatori ove aplikacije veruju da je kodiranje nova vrsta pismenosti koja bi trebalo da bude dostupna svima, od malih nogu. Sada i vaše petogodišnje dete može da se baci na kodiranje i da razvija sopstvene priče i interaktivne igre.

Softver „osvaja svet“, ali nema dovoljno programera za ovakav tempo

Da me ne shvatite pogrešno: mislim da sve te inicijative „naučite da kodirate“ imaju dobre namere. U krajnjoj liniji, izrada aplikacija je danas veoma poželjna, ali i ključna veština.
Osvrnite se oko sebe. Aplikacije danas upravljaju skoro svim aspektima naših ličnih i profesionalnih života. Na pametnim telefonima i tabletima imamo na desetine aplikacija za finansije, fitnes i sve između te dve krajnosti, a u poslu se oslanjamo na još toliko raznih aplikacija. Uz to, aplikacije brzo prodiru u sferu klimatizacije, automobila i skoro svih ostalih uređaja. Izjava Marka Anderesna da „softver osvaja svet“ danas zvuči totalno istinito.
Zato je učenje svih da prave aplikacije tako plemenit i nužan poduhvat – naročito u poslovnom svetu. Industrije koje su postojale vekovima doživljavaju radikalne preokrete i transformacije zahvaljujući aplikacijama. Tražnja za namenskim softverom nikada nije bila veća, a ideja da će tradicionalna IT odeljenja uspeti da održe korak sa ovim trendom je smešna. Prema nedavnoj studiji Mek Kinsija, 87 procenata lidera u oblasti IT smatraju da nisu u stanju da tržištu brzo ponude nove ideje.
Ako privredni subjekti zaista žele da postanu inovativne aplikativne kompanije, potrebno je da sve jedinice pretvore u IT odeljenja i da svakog zaposlenog uključe u proces inovacija. Ako neko u marketingu, finansijama ili ljudskim resursima dobije ideju za novu aplikaciju, trebalo bi da uzme stvar u svoje ruke.

Ako bismo svakoga učili da kodira, to bi bilo kao da u sferi razvoja aplikacija pravimo „bržeg konja“

Iako bi danas svako trebalo da razvija aplikacije, da li je rešenje da svako uči kodiranje? Henri Ford je rekao: „Ako bih upitao ljude šta žele, odgovorili bi – brže konje.“ Po meni, ako svi uče da kodiraju da bi razvijali aplikacije, to je ekvivalent bržem konju. Ono što zaista želimo – i za čime imamo potrebu – jeste automobil.
Industrija se oslanja na kodiranje jer je za većinu ljudi to jedino što znaju. Ako želite da razvijete aplikaciju, morate da je kodirate. A ako želite da razvijate više aplikacija, morate da naučite što više ljudi da kodiraju, zar ne?
Umesto toga, trebalo bi da se zapitamo da li je kodiranje uopšte najbolji način za razvoj aplikacija? Naravno, kodiranje će uvek imati svoje mesto pod suncem, ali da li je to jezik za mase? Da li bi svi, pa čak i deca, trebalo da uče da kodiraju? Ili možda postoje neki drugi, lakši i intuivniji načini za razvoj aplikacija? Da bismo svima omogućili da razvijaju aplikacije, potrebno je da obezbedimo veći nivo apstrakcije i automatizacije u procesu razvoja aplikacija. Moramo da eliminišemo kodiranje i sve njegove kompleksnosti iz jednačine.
Moj savet? Nemojte učiti sve da kodiraju. Naučite ih kako da identifikuju i razumeju logiku, kao i kako da vizuelno prikažu logiku. Naučite ih kako funkcioniše tehnologija da bi razumeli dostupne mogućnosti, a zatim i osmislili revolucionarne inovacije. Zatim kreirajte okruženje u kome čak ni ne moraju da razmišljaju o pisanju koda – u kome je razvoj sjajnih aplikacija jednostavan – kao kod upotrebe iTunes-a, prevuci i postavi.
Kada uklonimo otpor iz razvoja nove, fenomenalne aplikacije, konačno smo zamenili konja za automobil. A tada kreće inovativna trka.

Izvor: Should We Really Try to Teach Everyone to Code?

8 najbitnijih razloga zbog kojih je kamp fenomenalan


Jedan od najlepših poklona koji možete dati detetu je da ga pošaljete u kamp sa noćenjem. Kamp je jedinstveno okruženje, namenjeno baš deci, koje im omogućava da razviju životne veštine koje ne mogu naučiti na drugom mestu i koje će im pomoći da postanu srećne, kompletne ličnosti. Pogledajte nekoliko razloga zbog kojih je kamp fenomenalan.



  1. Deca stiču nezavisnost. Bez obzira da li je u pitanju dnevni kamp ili kamp sa noćenjem, deca sama donose odluke, bez pomoći roditelja. Deca stiču poverenje u svoje odluke i stiču samopouzdanje jer shvataju da o nekim stvarima mogu samostalno da odlučuju.

  2. Deca mogu da isprobaju nove aktivnosti. Na raspolaganju im je obilje novih aktivnosti u letnjem kampu i mogu da ih isprobaju u sigurnom okruženju, koje je namenjeno baš njima. Istraživanje Američke asocijacije kampova pokazuje da 63 % dece koja isprobaju neku novu aktivnost u kampu i po povratku kući nastavljaju time da se bave.

  3. Izgradnja otpornosti. Kamp pruža brojne prilike za izgradnju otpornosti kod dece. Ako je kamper na početku boravka željan kuće, nekoliko dana kasnije, uz fenomenalnu zabavu, može da shvati da može da se probije kroz težak period i stekne snagu. Kada se, u poočetku, dete boji da se popne uz planinarski zid, ali posle čitavog dana vežbanja stigne do vrha, stiče otpornost kao veštinu koja će mu pomoći da se izbori sa usponima i padovima koji su u životu neizbežni.

  4. Odmor od tehnologije. Prema studiji Kajzer fondacije, deca od osam do 18 godina u proseku provode preko 7 sati dnevno uz digitalne medije. Kamp daje deci zdrav odmor od tehnologije i priliku da komuniciraju lično usmesto porukama i da uživaju na otvorenom, umesto da po čitav dan provode pred ekranom.

  5. Deca grade samopouzdanje. Kamp pruža deci obilje prilika da izgrade samopouzdanje. Kada uspeju u nekoj novoj aktivnosti, deca su zadovoljna sobom. Bilo da dete po prvi put zagnjuri glavu pod vodu ili se spusti niz konopac, suština kampa je da deca budu zadovoljna sobom.

  6. Uključivanje u zajednicu. Deca se u kampu uključuju u brižnu zajednicu, ispunjenu podrškom. Iz godine u godinu, kamperi učestvuju u kamperskim tradicijama i postaju deo kamperske porodice.

  7. Nova prijateljstva. Kamp je mesto na kome je lako steći nove prijatelje i izgraditi iskrena prijateljstva. Deca zajednički učestvuju u zabavnim aktivnostima, jedu u grupi, dele kamperske tradicije, a u kampovima sa noćenjem spavaju u zajedničkim sobama. Istraživanje Američke asocijacije kampova pokazuje da 96 % kampera navodi da su u kampu stekli nove prijatelje.

  8. Izgradnja veština za uspešan život. Prema istraživanju koje je sprovelo Partnerstvo za učenje 21. veka, veštine koje su potrebne da bi osoba u 21. veku bila uspešna su komunikacija, kreativnost, liderstvo, odgovornost i saradnja. Sve ove veštine su deo programa u većini letnjih kampova. Deca u kampu razvijaju ove veštine koje su im potrebne da bi postali sigurni, radni i uspešni mladi ljudi.

Izvor: Top 8 Things that Make Summer Camp Amazing

17 Apr 2017

Leto stiže: 12 jeftinih načina da zaokupite decu bez osećaja krivice


Prihvatite dosadu bez osećaja krivice

Bez obzira da li ste zaposlen ili nezaposlen roditelj, dobre su šanse da ćete tokom leta imati glavobolju. Kada su deca po čitav dan kući, ili barem kada nemaju svakodnevnu školsku rutinu, lako ih obuzme dosada. Dosada često donosi kuknjavu i druge nestašluke.

Ako tražite način da zaokupite decu, ali ne želite da potrošite puno novca na posetu lokalnom zoološkom vrtu dva puta nedeljno, predstavljamo vam jeftine načine da zadržite zdrav razum. Ovaj... Da decu zaokupite tokom leta.

1. Pustite ih da se dosađuju

Prvi korak u preživljavanju leta u ulozi roditelja jeste puštanje dece da se dosađuju. Imajući u vidu da današnja deca žive izuzetno uređene živote, ostaje im veoma malo vremena za sebe. I naravno, čim ih ostavite bez obaveza, deca se dosađuju jer ne umeju sama da se zaigraju ili da budu kreativna. U stvari, eksperti tvrde da je dosada nužna za razvoj kreativnosti.
Prema tome, prva stavka na vašem spisku je istovremeno i najjednostavnija opcija: ostavite deci slobodno vreme. Dajte im prostora i vremena da smisle šta žele da rade i nemojte im odmah praviti rasporede čim dosada krene. Od ovoga ne može jeftinije!

2. Napravite tabelu kućnih poslova

Decu možete zaokupiti i pride dobiti neku korist. Ako već ne primenjujete ovu praksu, pravo je vreme da ih naučite odgovornosti uz pomoć tabele kućnih poslova. Ova tabela može sadržati neplaćene svakodnevne kućne poslove, kao što su nameštanje kreveta, davanje hrane kućnim ljubimcima, itd. A možete i krenuti korak dalje sa plaćenim kućnim poslovima. Samo napravite spisak ili tabelu kućnih poslova za koje deca mogu biti plaćena, sa iznosom za svaku aktivnost. Kada deca obave posao sa liste u skladu sa vašim kriterijumima, dobijaju novac.
Ovo, naravno, zahteva određeno ulaganje, ali je odlično sredstvo da decu naučite odgovornosti i kako da upravljaju svojim novcem.

3. Posetite lokalnu biblioteku

U poslednje vreme, većina lokalnih biblioteka vodi letnje programe čitanja. Ovi programi mogu čak i nečitače podstaći da ovog leta počnu da čitaju. Jednostavno uvrstite u raspored posetu biblioteci jednom nedeljno ili češće i potrudite se da deca odaberu odgovarajuće knjige koje će im biti zabavne (čak i ako se vama ne dopadaju). Ovaj pristup ubija dve muve jednim udarcem jer je poseta biblioteci zabavna, a čitanje svih tih knjiga će decu zaokupiti satima.

4. Napravite kreativni prostor

Ako su vam deca kreativna, prikupite sve materijale na jednom mestu i pustite ih da uživaju. Ali, vodite računa: očekujte nered!
Ne morate kupovati gomilu kreativnih paketa! Počnite da sakupljate razne stvari, kao što je iskorišćen papir za štampu, stare bojice, tube od toalet-papira i stvari iz prirode. Sve to čuvajte u kreativnom prostoru, zajedno sa osnovnim stvarima kao što su zanatski papir, makaze i lepak. 
Pustite decu da se sama upuste u rad i da koriste društvene medije da bi dobila ideje za nove projekte koje mogu kreirati.



5. Zasadite vrt

Baštica KompKamp 2016
Izvucite decu iz kuće i uvedite ih u zdravu razonodu – vrtlarstvo. Čak i najmlađi mogu da pomognu u setvi kukuruza ako imate prostora, koji uspeva u mnogim podnebljima. Razgovarajte sa osobljem u lokalnom rasadniku o voću, povrću ili cveću koje u vašim krajevima dobro uspeva.
Potrudite se da deca u ovom projektu imaju dovoljno autonomije – pustite ih da se zaista posvete vrtu. Dozvolite im da pomognu u izboru i rasporedu biljaka. Neka plevljenje, zalivanje i ostale aktivnosti na održavanju vrta budu samo njihove. Ovo je odličan način za izgradnju veština, a deca će biti zaokupljena čitavo leto.

6. Informišite se o besplatnim aktivnostima u svom kraju

Internet je pun sjajnih blogova koji prezentuju besplatne aktivnosti, a naročito za porodice sa decom. Brza Google pretraga će vam dati informacije o ponudi. Ovi blogovi često sadrže kalendare aktivnosti za porodicu, a naročito jeftinih aktivnosti tokom čitavog leta.

7. Napravite šešir sa aktivnostima

Često u kući ima dosta toga što može da se radi, ali deca teško uspevaju da smisle nešto valjano. Napišite poencijalne aktivnosti na papiriće i ubacite ih u teglu ili šešir. Pustite decu da svaki dan izvuku po jednu aktivnost, pa se pozabavite njome.
Ovde možete ubaciti pravljenje domaćeg sladoleda, izgradnju rampe za bicikle u dvorištu, pravljenje prskalice od dvolitarke ili tvrđave u dnevnoj sobi. Pokušajte da osmislite aktivnosti koje zahtevaju materijale koji su vam pri ruci, a naročito one koje deca mogu da rade bez nadzora odraslih.

8. Istražite nove lokalne parkove

Postavite cilj da ćete ovog leta svake nedelje posetiti neki drugi park. Ako živite u srednjem ili velikom gradu, verovatno u susedstvu imate podosta parkova za koje do sada niste ni čuli. Možda otkrijete i nove favorite! Svake nedelje odvojite po jedno popodne, spakujte užine i istražite novi park!

9. Napravite tablu sa letnjim uspomenama

Deca vole da sakupljaju koješta – bioskopske ulaznice, kamenčiće iz svakog parka u kome ste bili. A vi, kao većina roditelja, volite da slikate decu tokom zabave. Iskombinujte ove stvarčice pune uspomena i napravite tablu sa letnjim uspomenama.
Treba vam samo velika tabla od plute koju možete nabaviti u lokalnoj prodavnici razne robe. Svaki put kada isprobate nešto novo ili stvorite novu uspomenu, obogatite tablu. Ova tabla će vam pomoći da smislite nove aktivnosti za leto i biće sjajna uspomena kada leto prođe.

10. Nabavite društvene igre

Društvene igre za decu su znatno uznapredovale od „Čoveče ne ljuti se“. Stare igre su i dalje sjajne, ali nove često razvijaju veštine kao što su upravljanje resursima, timski rad i strateško razmišljanje. U njih ćete morati da uložite nešto novca, ali najčešće nisu preskupe. A ako se svide deci, nećete zažaliti!

11. Pokrenite porodični biznis

Ako želite da ovog leta zaista zaokupite decu, da ih naterate da razmišljaju o tome kako da zarade, uštede i ulažu, ovo je pravo rešenje. Mlađa deca mogu da planiraju rasprodaju krajem leta, a da leto provedu pregledajući odeću i igračke koje im više ne trebaju. Starija deca mogu da kose travu ili pleve bašte kod suseda ili da budu mamini asistenti, da vode računa o mlađoj deci kada mama nije u blizini.
Potrudite se da vaš mladi preduzetnik dobije odgovarajući račun i štedni sistem. Regularan štedni račun ili kasica-prasica su takođe prihvatljivi, ali dete možete učiti i kako da ulaže svoj novac uz pomoć dostupnih alata.


Slični tekstovi sa našeg bloga:

28 Feb 2017

Vesti o zdravlju u kampu i osiguranju


Deca u Komp Kampu su u vreme boravka već godinama osigurana kod Wiener osiguranja, za slučaj povrede ili nesreće.

Ipak, za svaki slučaj roditelji treba da pročitaju ovaj koristan tekst.


Prenosimo vam bitna istraživanja za roditelje i za stručno osoblje u kampovima po ACA standradima:




Zdravlje u kampu počinje u kući. Evo kako da svom detetu obezbedite sjajan boravak u kampu!

  • Ako dete pokazuje znake bolesti, zadržite ga kući i kontaktirajte direktora kampa. Na ovaj način se u velikoj meri smanjuje širenje bolesti u kampu, a i obezbeđuje se oporavak deteta. Upoznajte se sa pravilima kampa u vezi sa bolestima i odlaskom u kamp.
  • Naučite dete da kija i kašlje u rukav i da u kampu redovno pere ruke. Kada smo već kod ruku, naučite dete da ne dira lice.
  • Ako dete ima problema mentalne, emocionalne ili društvene prirode, razgovarajte sa predstavnikom kampa pre registracije i početka sezone. Proaktivan razgovor o mogućnostima kampa da ispuni potrebe deteta može pomoći u smanjivanju, pa čak i u eliminisanju potencijalnih problema.
  • Postarajte se da dete ponese i obuje zatvorenu obuću za aktivnosti kao što su fudbal i šetnja i da razume da je teren u kampu verovatno neravniji nego kod kuće. Razgovarajte sa detetom o nošenju odgovarajuće obuće da bi izbeglo klizanje, saplitanje i padanje, a samim tim i povrede kao što je uganuće skočnog zgloba.
  • Spakujte dovoljno odeće da dete može da se oblači slojevito. Jutra mogu biti sveža, a u podne može biti vruće. Slojevito oblačenje omogućava detetu da skida slojeve kada mu postane toplo i da uživa u kampu.
  • Zamor donosi i povrede, ali i bolesti. Ako dete ide u dnevni kamp, postarajte se da se uveče lepo odmori. Ako će dete biti u kampu sa noćenjem, objasnite mu da kamp nije isto što i spaavnje kod drugara; potrebno je da se naspava, a ne da sedi budno čitavu noć!
  • Ne zaboravite da spakujete sredstvo za zaštitu od sunca. Naučite dete da nanosi sredstvo za zaštitu i recite mu koliko često to treba da radi.
  • Spakujte flašicu za vodu za višekratnu upotrebu. Objasnite detetu kako se koristi i recite mu da je u kampu redovno dopunjava. Hidratacija je bitan deo lepog provoda u kampu.
  • Porazgovarajte sa detetom o tome da savetniku u kampu treba da kaže ako ima bilo kakvih problema. Stručnjaci u kampu će podučiti dete da se izbori sa osećanjima želje za kućom i sa situacijama kada izgubi nešto bitno. Međutim, osoblje u kampu ne može pomoći ako ne zna u čemu je problem – pa je na vama da se potrudite da dete zna da sa njima može da razgovara o tako nečemu.
  • Ako tokom boravka u kampu ili po povratku iskrsne nešto – ako primetite neuobičajen osip na detetu ili ako vam dete poveri nešto nelagodno – obavestite o tome predstavnika kampa. Kampovi žele efektivno partnerstvo sa roditeljima, što omogućava deljenje informacija.


Izgradnja partnerstva sa kampom u koje vaše dete ide je ključ i na taj način ćete obezbediti da dete u kampu stekne najlepša iskustva!



5 Feb 2017

3 razloga da umesto letnje prakse odaberete rad u kampu



Prolećni semestar je u jeku, pa ako ste student, verovatno već razmišljate o praksi koju biste želeli da obezbedite sebi tokom leta.

Međuutim, umesto prakse, razmislite o drugoj vrsti letnjeg posla – i to u kampu.

Ako niste sigurni da li je ovo pravi izbor za vas, pogledajte tri razloga zbog kojih bi trebalo da pronađete letnji posao u kampu.

1. U kampu ste odgovorni i za druge 

Kada radite u kampu, imate ulogu mentora, uzora i heroja za decu uzrasta 8 – 15 godina. Roditelji vaših kampera nisu prisutni, pa morate preuzeti roditeljsku ulogu za grupu dece koja će se na vas osloniti za skoro svaku sitnicu tokom svog boravka u kampu. Vaš je zadatak da obezbedite da kamperi budu srećni, da im individualne potrebe budu zadovoljene i da se fenomenalno provedu. Pored toga ćete biti deo radnog tima i dobićete podsticaj da se posvetite grupi i osoblju kampa više nego što ste ikada mogli da zamislite. Što više sebe date u onome što radite u kampu, više ćete dobiti iz tog iskustva.






2. Imate priliku da radite u inspirativnom okruženju 




Na praksi ćete verovatno provesti više vremena ispred fotokopira ili kafemata nego u razvoju korisnih veština koje će vas zaista pripremiti za rad. U kampu se to neće desiti. Umesto toga ćete vežbati veštine liderstva, komunikacije i rešavanja problema, a sve to u predivnom okruženju. Usmeravaćete sebe i kampere za koje ste zaduženi. Imaćete priliku da isprobate nešto novo i da sami izađete iz svoje zone ugodnosti.






3. Možete razvijati profesionalne veštine koje će vam biti od koristi u čitavoj karijeri 

Partnerstvo za učenje u 21. veku (P21) naglašava sledeće ključne veštine u životu i karijeri: fleksibilnost i prilagodljivost, inicijativa i samousmeravanje, društvene i kros-kulturne veštine, produktivnost i odgovornost,  liderstvo i preuzimanje odgovornosti.

Rad u kampu će vam pomoći da razvijete ove, ali i mnoge druge veštine. Naučićete fleksibilnost i prilagodljivost u radu sa raznim ljudima, od dece do direktora kampa. Pokazaćete inicijativu i sposobnost za rešavanje problema kada iskrsnu nepredviđene okolnosti. Bićete izloženi multikulturološkoj zajednici kampera i savetnika i shvatićete šta iznači graditi zajednicu punu brige i podrške. Pokazaćete odgovornost za svoj rad time što ćete decu štititi i starati se da budu srećna. Ali najbitnije od svega, stećićete osećaj samoostvarenja kada budete gledali kampere koji isprobavaju nove aktivnosti, postižu svoje ciljeve i razvijaju samopouzdanje.

Zadovoljstvo je gledati osoblje kampa koje dobija inspiraciju da profesionalno radi sa decom i omladinom u ulozi socijalnih radnika, nastavnika, edukatora, psihologa i duhovnika. Rad u letnjem kampu vas priprema za obilje karijera. Imala sam zadovoljstvo da u kampu radim sa ljudima koji su kasnije otpočeli karijeru u vladi, medicini, visokom obrazovanju, filmskoj industriji, postali preduzetnici i još mnogo toga. Rad u kampu vam otvara nove šanse u karijeri – mnogo više nego što biste mogli i da zamislite.


Tokom karijere sam imala priliku da upoznam brojne stručnjake, kako iz privrede, tako i iz neprofitnog sektora, od prosvete do religije. Zajednička tačka u svim tim razgovorima je veoma često bio kamp. A istini za volju, to me ne čudi. Veštine koje se razvijaju u tokom rada u kampu i iskustva koja se tamo stiču su opšte-potrebna, bez obzira na karijeru koju na kraju izaberete. Pa zato, pre nego što kliknete na dugme „Pošalji“ na prijavi za praksu, razmislite i o kampu. Garantujem vam da će to biti najuticajnije životno iskustvo na putu razvoja radnih veština.




16 Jan 2017

Kako podstaći emocionalnu inteligenciju kod dečaka


Nedavno sam naišla na interesantan tekst, a sve u ličnom istraživanju o emocionalnoj inteligenciji dece. Mislim da je veoma dobar i na neki način čak i zabavan.
Jedino ne razumem zašto je tekst naslovljen za emocionalnu inteligenciju kod dečaka, a ne kod dece?
Bilo bi dobro ako u komentaru date svoje mišljenje po tom pitanju, mora da mi je nešto promaklo :)

Da li znate šta je emocionalna inteligencija i zbog čega je bitna?

Emocionalna inteligencija je sposobnost da identifikujete i reagujete na emocije (sopstvene i tuđe) na zdrav, produktivan način. Verovatno ste već primetili i visoke i niske nivoe emocionalne inteligencije na delu. Razmislie o tome: prijatelj koji počinje da besni onog trenutka kada se drugi vozač prestroji u njegovu traku bez migavca, u odnosu na prijatelja koji na lične napade odgovara sa empatijom i razumevanjem. Dete koje puca po svim šavovima kada njegov tim izgubi utakmicu (i za to krivi suigrače), u odnosu na dete koje iskaže razočaranje zbog gubitka, ali ne dopušta da to utiče na druženje sa porodicom to veče. Drugo dete će verovatno neko vreme razmišljati kako da unapredi svoju igru, kako bi bolje pomoglo svom timu sledeći put.

Sada verovatno razmišljate o veoma konkretnim primerima. Verovatno se prisećate svih situacija u kojima vaša deca nisu ispoljila emocionalnu inteligenciju, a možda se i pitate da li emocionalno inteligentna deca postoje u stvarnom životu, ili je u pitanju samo još jedna internet fantazija. Da vas umirim: navedeni primer deteta koje puca po svim šavovima nakon izgubljene utakmice potiče iz stvarnog života. Iz skorašnjeg iskustva. I očekujem da ću isti scenario videti barem još nekoliko puta. Međutim, dobra vest je da se emocionalna inteligencija vremenom može razvijati.

Kao što znate, deca ne dolaze na ovaj svet sa precizno baždarenom emocionalnom inteligencijom. Bebe plaču – i to glasno – kada im uzmete nešto što žele. Mala deca rutinski udaraju ljude koji im ograničavaju aktivnosti i prave rusvaj zato što ne mogu da obuju jednu cipelu na obe noge. Međutim, kako deca rastu, poboljšava se i njihova sposobnost da kontrolišu emocije. (Kada ste poslednji put videli tinejdžera koji histeriše jer ne može da obuje jednu cipelu na obe noge?)

Određeni stepen emocionalnog razvoja dolazi sa godinama i sazrevanjem, naročito ako je dete okruženo dobrim uzorima. Neka deca takođe prirodno imaju veću empatiju i bolje razumeju svoja osećanja od drugih. Međutim, emocionalna inteligencija nije nešto što osoba ima ili nema i nije ograničena ili predodređena genetikom ili okruženjem. Za razliku od IQ-a, koji je relativno fiksan, EQ – emocionalna inteligencija osobe se može razvijati vremenom i uz intervenciju.

Ovo je bitno zato što je emocionalna inteligencija povezana sa mnogim sferama – od zadovoljstva međuljudskim odnosima, do rezultata na poslu i uspeha u karijeri. Prema studiji koju je sproveo Forbs, 90 % osoba sa najboljim rezultatima u karijeri ima visok rezultat emocionalne inteligencije, a osobe sa visokim stepenom emocionalne inteligencije u proseku zarađuju 29.000 dolara godišnje u odnosu na osobe sa niskim stepenom. (Zanima vas kako stojite sa emocionalnom inteligencijom? Isprobajte ovaj onlajn test emocionalne inteligencije. Test nije namenjen deci, ali ga tinejdžeri mogu koristiti.)

Dečaci se posebno često muče sa emocionalnom inteligencijom, što je posledica kulturoloških normi koje nameću da nije baš muški prepoznavati i priznavati emocije. („Budi muško!“ „Veliki dečaci ne plaču!“) Kao roditelj ili edukator, možete učiniti dosta toga da biste podstakli i podržali razvoj emocionalne inteligencije. Evo nekoliko ideja i resursa.

Prepoznajte i imenujte emocije. Kao odrasli, često se fokusiramo na uticaj emocija deteta na nas, a ne na iskustvo deteta. (Razmislite: kada dete napravi haos na parkingu, da li prvo reagujete empatijom spram njegove frustracije, ili budete iznervirani i stidite se?) Razlog za ovo je što smo u najvećoj meri tokom odrastanja učeni da odbacujemo i izbegavamo emocije – naročito one jake, kao što su ljutnja, tuga i frustracija. (Razmislite o ovome: kako su vaši roditelji reagovali na vašu uznemirenost? Da li sada prepoznajete svoja negativna osećanja, ili pokušavate da ih skrajnete?)

Možete usmeriti emocionalnu inteligenciju deteta tako što ćete jednostavno prepoznavati i imenovati emocije. U praksi bi to moglo da izgleda ovako: Recimo da ste na poslu, preko elektronske pošte ili telefonom dobili vest koja vas je razočarala. Slobodno na glas, tako da dete može da vas čuje, recite: „Uh, ovo me je razočaralo!“ Ako vam se pokvari mašina za veš, umesto da psujete ili krijete emocije, pokušajte da kažete nešto tipa: „Ovo me baš frustrira! Ove nedelje sam u velikoj gužvi i uznemirena sam i preopterećena jer ne znam kako ću naći vremena da rešim problem!“ ili „Uh! Štedela sam za odmor, a sada sam tužna i razočarana što ću deo ušteđevine morati da dam za popravku mašine!“ Isto možete da uradite i kada je vaše dete uznemireno: „Jao, dušo, baš deluješ ljuto!“

Proširite emocionalni rečnik deteta. Prema knjizi Emocionalna inteligencija 2.0, postoji pet osnovnih emocija: sreća, tuga, ljutnja, strah i stid. Međutim, ove emocije imaju više gradacija. (Razmislite o razlici između „zadovoljstva“ i „oduševljenja“ ili „uplašenosti“ i „isprepadanosti“.) Razgovor o ovim pojmovima i njihovo korišćenje može pomoći deci da bolje razumeju i prepoznaju spektar emocionalnog iskustva. Postoje razne zabavne aktivnosti u okviru kojih možete širiti emocionalni rečnik deteta.
Imate dete od 10 – 12 godina? Koristite emotikone za razgovor o emocijama. Deca tog uzrasta i tinejdžeri ih stalno koriste da iskažu emocije. (Savet za roditelje: Uvodite ovo u razgovor bez pritiska. Tinejdžeri sigurno neće hteti da sede sa roditeljima i povezuju emotikone sa emocijama.)


Isprobajte dečije aktivnosti koje je razvio Institut za emocionalnu inteligenciju. Ovaj neprofitni institut je razvio obilje interaktivnih aktivnosti koje roditelji i nastavnici mogu koristiti za razvoj emocionalne inteligencije kod dece. Pogledajte šta nude, čak i ako nemate nameru da te aktivnosti koristite u izvornom obliku. Brz pregled njihove bihejvioralnestudije „Poštovanje kao reč“ će vam dati ideje i teze za buduće razgovore sa vašom decom.

Razmotrite alternativne načine za rešavanje teških situacija. Umesto da dete jednostavno kaznite za loše ponašanje, zatražite mu da razmisli o drugim načinima na koje se data situacija može rešiti. Na primer, nakon što vam sin provede vreme u ćošku zato što je udario brata (zbog toga što mu je brat uzeo kamiončić), pitajte ga kako je drugačije mogao da postupi. Ohrabrite ga da smisli dve ili više alternativnih reakcija. (I da, blesavi odgovori su prihvatljivi, pod uslovom da se nađe i neki realističan.) Mlađoj deci (ali i starijoj) će možda trebati neki podsticaji. Pokušajte da kažete: „Šta misliš da bi se desilo da si se samo okrenuo i otišao? Ili da si tražio da ti vrati kamion?“
Razvoj emocionalne inteligencije zahteva vreme, praksu i mnogo ponavljanja – ali je vredan truda.

Kako vi pomažete dečacima da razviju emocionalnu inteligenciju?


Izvor: Encouraging Emotional Intelligence in Boys