10 Jul 2016

Kako pomoći deci da prebrode želju za kućom u kampu sa noćenjem


Autor: Majkl Tompson

Bio
Prošlog leta sam posetio devet kampova sa noćenjem i razgovarao sa decom o njihovim iskustvima daleko od kuće. Impresionirao me je način na koji deca prevazilaze svoju želju za kućom, naročito ako je ova želja veoma jaka tokom prve nedelje ili prvog boravka u kampu.

Jedna devojčica, Dženi, se priseća svoje želje za kućom u kampu: „Osećala sam kao da mi stomak gori, i baš je peklo... Nisam znala zašto, a mnogoo sam se plašila... Nisam želela da mi drugari pomognu. Samo sam htela da se utopim u svoju tugu.“

Da li joj je osoblje u kampu pomoglo? „Ljudi su mi govorili da nađem neku zanimaciju i da će mi to pomoći, a ja sam samo želela da se isplačem.“ Pitao sam je da li je plakala po čitav dan. Uz osmeh mi je odgovorila. „Ne baš. Bilo je i pauza.“ A kako se izborila? „Tokom mog prvog boravka ovde, jedna devojčica mi je pomogla – rekla mi je da sve posmatram u komadima od po tri dana. I tako sam izdržala.“

Devojčica koja mi je ovo rekla je imala 14 godina i uživala je u svom petom letu u kampu sa noćenjem. Ona je ranije bila među kamperima sa najvećom željom za kućom. Trebala su joj tri leta da pobedi tu želju, a kada se osvrne, ljutila se na mamu i tatu što su joj dopustili da drugog leta ode ranije iz kampa. Kada sam je pitao da li je ponosna na sebe, rekla mi je „Samo da nije bilo te jedne godine, bila bih možda još više ponosna... To je prosto bilo tu, a ja sam naučila da ga iskoristim.“ Zvučala je razumno, ali sam video da je uživala u svojoj pobedi.

Devedeset pet procenata dece osete barem malo želje za kućom kada su daleko od roditelja, u letnjem kampu. Želja za kućom je sasvim normalna. Ako dete voli svoje roditelje i ima dobar dom, zašto ne bi osećalo žudnju za mamom, tatom, svojim psom ili domaćim obrocima? Paradoksalna stvar u vezi sa kampovima je da čak i kada deca ponekad osećaju bolnu želju za kućom, najčešće kažu da su tokom dnevnih aktivnosti veoma srećna.

Problem roditelja je da utvrde da li je njihovo dete u kampu srećno ili žalosno. Teško je to oceniti na daljinu, naročito ako je vaše dete od onih kampera koji kući šalju ovakva pisma:

Dragi Mama i Tata,Još uvek se ne osećam dobro. Povraćala sam 4 puta od dolaska. Nije mi zabavno i samo želim da dođem kući i odem kod mog doktora, da vidim šta mi je. Mrzim Vindi, ovde je gore nego u Sanset kampu. Moja soba je OK, ali još uvek nisam spavala čitavu noć.
Povraća? Ne spava? Čitajući ovo pismo, savesna majka grabi ključeve od kola i već je na vratima, na putu ka kampu da pokupi svoje dete. Al' samo malo... pismo dalje glasi:

Moja omiljena osoba u sobi je PS Liza (PS je pomoćnik savetnika) – ona je super... Čak mi i Ben i Džoni nedostaju. Bar je ova nedelja prošla malo brže... Pa, pozdravi mi mačke...

Volim vas, nedostajete mi i hoću kući,
Hejli
Ovo pismo me je nasmejalo jer ga je napisala ćerka direktorke kampa u Minesoti, koja je boravila u kampu sa noćenjem u Masačusecu u kome, deceniju kasnije, radi kao dugogodišnji član osoblja.

Istraživanje nam pokazuje da iako skoro sva deca imaju određena „osećanja želje za kućom“, samo jedan od pet kampera – kao Dženi, devojčica sa početka ovog teksta – oseti ozbiljan stres. A svega 8 % dece razvije tako tešku želju za kućom da nisu u stanju da je pobede. Za tu decu, želja za kućom ostaje jaka tokom čitavog boravka u kampu, da bi opala tek u poslednjih nekoliko dana, kada znaju da će roditelji uskoro doći.

Šta možete učiniti da pomognete detetu da pobedi želju za kućom u kampu?
  1. Pozabavite se pripremom. Recite deci da je želja za kućom normalna, da znači da dete voli svoj dom.
  2. Pokažite empatiju za strahove deteta, ali nemojte dozvoliti da strahovi pređu na vas.
  3. Iskažite poverenje u otpornost vašeg deteta i potvrdite njegovu hrabrost koju iskazuje odlaskom u kamp.
  4. Recite svom detetu da ste sigurni da će dobiti pomoć od savetnika i drugara kada mu zatreba.
  5. I svakako recite detetu da želite da se zabavi. Ispratite dete u kamp sa blagoslovom, ne sa napetošću.
Ako je vaše dete već boravilo u kampu sa noćenjem, da li je njegova želja za kućom bila podnošljiva? Ako prvi put boravi u kampu sa noćenjem, da li se previše brinete kako će se snaći?


Izvor: Helping Kids Beat Homesickness at Sleep-Away Camp

Pripreme za kamp - minimalni standardi po ACA

Posete kampu
Kada dobijete brošuru kampa, podrazumeva se da ćete imati pitanje za direktora kampa. Nakon prvog telefonskog razgovora ili prepiske, odmah počinjete da razvijate utisak o kampu I načinu rada u njemu. Kamp će možda biti opisan samo u kratkim, opštim crtama u svojim brošurama. Okolina može biti zapanjujuća. Aktivnosti u kampu mogu biti širokog spektra: od badmintona do plesa. Doduše, kad se sve sabere, ljudski faktor i način na koji se izvode sve te aktivnosti i kako se njima upravlja određuje kvalitet programa kampa. Upoznajte se lično sa direktorom kampa preko telefonskog poziva, prepiske i lične posete. Zamolite direktora da vam opiše filozofiju kampa i kako je saradnici sprovode.


Šta je filozofija kampa i šta program naglašava?

Svaki kamp ima sopstveni metod konstruisanja svojih programa na osnovu svoje filozofije. Da li se ona poklapa sa vašom roditeljskom filozofijom? Mnogi kampovi aktivno promovišu takmičarski duh i prijateljsko suparništvo među timovima u kampu, kao u timskim sportovima. Za mnoge kampere, ovo je čista zabava. Neki roditelji smatraju da je sticanje takmičarskog duha u ranim godinama života neophodno za sticanje veština preživljavanja. Sa druge strane, neki roditelji su pobornici kooperativnog učenja. Istraživanja su pokazala da netakmičarske metode podstiču decu da više nauče, to zapamte duže i razviju veće samopouzdanje i poštovanje prema drugima. Poznavanje ličnosti vašeg deteta i njegovog stil učenja je veoma bitno tokom izbora pravog kampa.


Kakvo iskustvo poseduje direktor?

Minimalni standardi ACA (Američke asocijacije kampova) preporučuju da direktori poseduju diplomu fakulteta, da su završili IN-SERVICE trening u prethodne tri godine i da imaju bar 16 nedelja administrativnog iskustva u kampu pre nego što preuzmu odgovornosti direktora.


Kakvu obuku prolaze saradnici u kampu?

Kao minimum, saradnici u kampu moraju biti obučeni za mere bezbednosti, procedure i komunikaciju u hitnim slučajevima, tehnike za upravljanje ponašanjem, prevenciju vršnjačkog nasilja, prikladno ponašanje saradnika i kampera i specifične procedure pri nadzoru.


Koji je odnos broja saradnika i kampera?

Standardi ACA zahtevaju drugačije odnose za različite starosne grupe i posebne potrebe. Uopšteno, odnos za kampove sa prenoćištem je jedan saradnik na 6 kampera od 7-8 godina: jedan saradnik na 8 kampera od 9-14 godina; jedan saradnik na 10 kampera od 15-18 godina. U dnevnim kampovima odnos je jedan saradnik na osam kampera 6-8 godina, jedan saradnik na 10 kampera od 9-14 godina i jedan saradnik na 12 kampera od 15-18 godina.


Koja je starost saradnika?

Standardi ACA preporučuju da 80% ili više saradnika bude starije od 18. Osoblje mora da ima bar 16 godina i da bude bar dve godine starije od kampera sa kojima radi.


Koji su tražene osobine saradnika?

Kvaliteti poverenja i pouzdanosti koje traži bilo koji poslodavac su osobine koje se vrednuju kod saradnika kampa. Takođe, sposobnost prilagođavanja raznolikim situacijama, sposobnost za rad sa klijentelom kampa i empatija, izgrađena slika o sebi i druželjubiva ličnost su bitne osobine osoblja u kampu.


Koji procenat saradnika se vraća iz godine u godinu?

Najviše kampova ima stopu vraćanja od 40-60%. Ako je ta stopa niža, saznajte zašto.


Kako se rešavaju problemi sa ponašanjem i disciplinom?

Kroz ovo se najjasnije uviđa filozofija direktora kampa. Pozitivna podrška, asertivni uzori i osećaj fer tretmana se uopšteno smatraju ključnim komponentama savetništva i liderstva u kampu. Pravila su neophodna u bilo kojoj organizaciji, a postupci disciplinovanja bi trebalo da budu razumni i poznati svima. Ako prekršaji podrazumevaju posledice, one se one moraju odmah primeniti, na fer i miran način bez upućivanja nepotrebne kritike kamperima.

Kako se kamp suočava sa posebnim potrebama?

Ako vaše dete ima posebne potrebe, pitajte direktora kampa za potrebne dodatne namirnice i opremu. Da li među osobljem postoji lekar? Određeno mesto za čuvanje insulina ili lekova protiv alergije? Da li kamp nudi posebna jela za kampere sa posebnom ishranom? Svako od ovih pitanja je bitno.

Kako se kamp suočava sa željom za kućom i problemima sa prilagođavanjem?

Filozofija kampa u vezi pomaganja deci da se prilagode, još jednom, jeste bitna. Poštujte pravila kampa u vezi sa kontaktom dece i roditelja.

A preporuke?

Ovo je generalno najbolji način da se proveri reputacija kampa. Direktori kampa će rado pružiti preporuke.

Da li je kamp akreditovan ACA kamp? Zašto? Zašto ne?


Logično je da članovi vaše porodice idu u kamp koji akreditovala ACA. Akreditacioni posetioci postavljaju preko 300 pitanja u vezi osnovnih zdravstvenih i bezbednosnih mera, kao i programa, koja su od značaja za funkcionisanje kampa. Ovo ne garantuje okruženje bez rizika, ali su to jedni od najboljih dokaza roditeljima o tome koliko je kamp posvećen bezbednom i brižnom okruženju za njihovu decu.