19 May 2016

Kompjuterski kamp, a u kojem se ne igraju video igre. Kako je to moguće?





Ako ste ikada, kao dete, bili u nekom kampu, garant to pamtite i imate uspomene za ceo život.

Sigurno niste znali: prvi kompjuterski kamp za decu je osnovan daleke 1984. goodine. Gde bi nego u USA. A mi smo naš, u Srbiji, osnovali 2007. I danas smo jedini kamp tog tipa u Evropi.
LINK


Godinama smo bili svrstani u svetskom direktorijumu kampova za decu slikovito ovako:
Uveličaj

Letnji kompjuterski kamp, Komp Kamp, osnovan na inicijativu tada jednog devetogodišnjaka, ove godine po deveti put otvara vrata digitalnog sveta deci od 8 do 15 godina.
Ali, ne da igraju video igre, nego da nauče kako se video igre programiraju. 
Moto ovog kampa je: deco, nemojte samo igrati igrice, naučite da ih pravite.
Današnja deca stalno traže neku zanimaciju. Imaju iPod, iMac, iPad, tatin  iPhone, mamin iPhone leapster-e, leap pad-ove, playstation, X Box, Wii, itd. Previše tehnologije, nedovoljno igre. Moramo se povezati sa našom decom, i njih medjusobno, ne smemo ih prepustiti da se povezuju sa stvarima!


Digitalna pismenost je čini se danas u genima, deca kao da se rađaju sa čipovima, a ne vijugama. Čim se dohvate mobilnog telefona, znaju kako to funkcioniše. A u većini škola, ne samo u Srbiji, decu uče kako se rukuje mišem. Po tome se razlikujemo. Najnovija dostignuća u svetu informatičke tehnologije su glavne teme u ovom kampu, Cloud computing, 4K video zapisi, online turorijali, edukativne platforme, e-learning.

Zašto deca u kampu uče da prave baš igre od svih stvari koje se mogu stvarati na računaru? Jednostavno jer su samo deca i sami najviše igraju igre. Deca žive sa računarima i telefonima i igre su im najbliže i najpoznatije oblasti u vezi računara. U igrama deca nalaze svoje junake, inspiraciju i zabavu. Logično je da bi savršen uvod u programerske vode za njih bio upravo preko game designa. Ogromnu maštu koju deca poseduju sada mogu da iskoriste na novi način i razvijaju je još dalje. Naravno, pored softvera za game design, u kampu takođe radimo i sa takoreći "ozbiljnijim" softverima, programskim jezicima i web design alatkama. Koji su to tačno softveri koje radimo? Fusion 2.5, Unity 3D, 3D Max, Blender, Adobe PS, Illustrator, Premiere, Dreamweaver. Za mlađe takođe imamo posebno skrojene kurseve u softverima koji će ih naučiti kako da razmišljaju kao programer, poput Scratch, Tynker, Game Maker Studio ili Pivot i 9VA za najmlađe, a buduće animatore.

Komp Kamp je uvek smešten u nekoj ruralnoj sredini, čist vazduh i priroda su neophodno okruženje današnjoj generaciji, uz svest o zaštiti životne sredine, jer jednu planetu zemlju imamo.
Kamp je 14-dnevni boravak sa prenoćištem i svakodnevim sporstkim i fizičkim aktivnostima, uz 4 do 5 sati dnevno rasporedjeno uz računare gde se idejama i kreativnošću kroji budućnost ovog sveta.

Ali, to nije sve. Šta deca dobijaju boravkom u kampu? 
Pripremu za život.
1. U kampu se deca uče timskom radu, odnosno saradnji u korist nečega što je iznad njih samih: tima. Ovo odvlači pažnju sa „ja, pa ja, pa ja“ i preusmerava je ka vrlini ulaganja u druge. Deca uče da njihovi međusobni odnosi imaju koristi od ovakvog ulaganja, a da čitav tim ima koristi od jačanja međusobnih odnosa. Doprinos uspehu grupe osnažuje svakog pojedinca.
2. Okruženje u kampu čeliči. Deca uče da padnu i da sama ustanu – iznova i iznova. Jedan od primera je poligon od užadi, izazovna aktivnost na otvorenom za izgradnju tima. Deca se čeliče da bi prošla poligon, jer će zasigurno padati i morati iznova i iznova da se vrate na poligon. I dok napreduju po poligonu, samopouzdanje im raste, a zahvaljujući tome postižu cilj koji im je delovao nemoguće – a postignuće uvek osnažuje.
3. Deca u kampu uče da donose odluke. Iskustva u kampu razvijaju samopouzdanje i grade dobre veštine odlučivanja – naročito u teškim situacijama. Pored toga, uče i od koga da prihvate smernice, u svetu koji je prepun veoma loših saveta sa televizije, iz filmova i od pojedinih drugova.
4. Kamp priprema dete da proba nove stvari, da izađe ispod staklenog zvona i da donosi odluke da isproba razne stvari. Život u spavaonicama sa nepoznatim drugom, penjanje uz konopac i prevazilaženje prepreka su životna dostignuća koja mladi mogu ostvariti, a koja grade snažniji karakter, hrabrost, odlučnost i fokus na nešto više od samog sebe.
5. U kampu nestaje sopstvena zona udobnosti, tu su im izvori samopouzdanja, hrabrosti i fleksibilnosti. A kada tinejdžeri nauče da sami sebe podstiču na rast, sve više počinju da razumevaju šta im je potrebno da bi postali produktivni, nezavisni mladi ljudi.
6. Kamp pomaže detetu da odraste. Poštovanje je suština letnjeg kampa......

Ko radi u kampu? Saradnici su informatičari, pedagozi i sportisti kojima to baš i nije lak posao. To su ljudi koji su u isto vreme predavači, treneri, drugari, prijatelji i povrh svega uzori. Oni su ljudi koji su uvek tu za decu, non stop, pomažu da deca provedu najlepše leto koje će pamtiti za uvek.
Zbog toga svakog juna radimo pripreme sa saradnicima, da bismo im olakšali njihove aktivnosti u kampu.
Uspešan saradnik pokazuje svojim kamperima da mu je stalo do njih. Uspešan saradnik misli šta roditelj želi da njegovo dete stekne od iskustva tokom vremena provedenog u kampu. Uspešan saradnik pokazuje inicijativu u kampu. 
Uspešnog saradnika pamte deca, roditelji, kolege i direktor kampa. Za uvek. To su razlozi da su saradnici veličanstveni u svojim zadacima i misijama.

Iako su savremene pogodnosti u mnogome olakšale život, nedostaju iskustva koja omogućavaju rast, jačanje vrednosti, samopouzdanja i razvoj za teška vremena. Ovakva iskustva moraju od nekud doći, zato se savetuje da deca idu u kamp i poberu sve životne koristi koje im nudi, van staklenog zvona.







11 May 2016

Krpelji



Dobila sam 'kritiku' da na ovom blogu samo pišem tekstove, tekstove i tekstove.
A kako drugačije dati savete i roditeljima i deci. Pa, kaže kritičar, slikama, video zapisom... 

Prihvatam kritiku, te ću se ubuduće truditi da što više crtam i postavim više video zapisa, umesto 'suvoparnog teksta' :)

Za ovaj tekst o krpeljima (ima dve strane, obratite pažnju na kraju teksta za drugu), našla sam jedan izvanredan link našeg pedijatra, rado ga preporučujem.
Izvor: http://www.mojpedijatar.co.rs/krpelji/


Ixodidae i Argasidae
Svake godine, Krizna linija Američke asocijacije kampova (ACA) prima pozive kampova, koji imaju pitanja u vezi sa krpeljima. Neki su otkrili znake krpelja, ili se pripremaju za navalu koja bi mogla da nastane i traže savete. Kampovi traže resurse, smernice i preparate koji bi im bili od pomoći. ACA objavljuje znanja stečena tokom višegodišnje podrške kampovima u ovoj oblasti:
5 najvažnijih saveta za kampove
  1. Prikupite činjenice. Naučite kako da identifikujete krpelje i bolesti koje bi mogli da prenose
    (videti „10 ključnih činjenica“ u nastavku teksta).
  2. Prevencija. Fokusirajte se na prevenciju širenja bolesti putem krpelja, na osnovu dnevnih provera da li je neko dobio krpelje i razmotrite korišćenje odeće za zaštitu od krpelja. Postavite podsetnike/dijagrame za proveru u kupatilima i spavaonicama.
  3. Procena. Kada utvrdite postojanje krpelja, procenite koliki rizik predstavljaju za nosioca (videti „4 ključne veštine“ u nastavku teksta).
  4. Pripravnost. U svaku kutiju za prvu pomoć ubacite odgovarajuća sredstva za uklanjanje krpelja (pincetu sa uskim vrhom).
  5. Obuka. Obučite aktivno osoblje za identifikaciju krpelja i izbegavanje njihovih staništa. Obezbedite da zdravstveni radnici prođu obuku za uklanjanje krpelja.
Šta su krpelji?
(Izvori: The University of Rhode Island, Thomas Mather, Ph.D, http://tickencounter.org/; Centers for Disease Control and Prevention)
Krpelji su arahnidi, srodni pauku. Oni se hrane isključivo krvlju (krv je jedina hrana koju uzimaju) i obično ostaju na domaćinu nekoliko dana ili čitavu nedelju, koliko kod njih traje ciklus ishrane (za razliku od njih, komarci se brzo hrane). Krpelji su takođe nosioci širokog dijapazona zaraznih mikro-organizama, koje prenose dok se hrane.
Uobičajeno se različite vrste krpelja koje napadaju čoveka povezuju sa konkretnim zaraznim patogenima. U cilju zaštite od bolesti, za kampove i kampere/kamperske porodice je od ključnog značaja da razumeju rizike od susreta sa krpeljima i rešenja za prevenciju.

10 ključnih činjenica o krpeljima

Problemi sa širenjem krpelja su se značajno promenili od 80-tih godina prošlog veka, kada je crni krpelj (tj. jelenji krpelj) po prvi put stupio na scenu, uz ekspanziju populacija krpelja zvezdaša u oblastima gde se ranije nisu javljali. Američki pseći krpelj i šumski krpelj, koji su predstavljali najčešće vrste, prepuštaju ovim vrstama primat napada na ljude na dobrom delu teritorije SAD-a. Sledećih deset činjenica bi svako trebalo da zna, da bi ostao bezbedan:
  1. Svi krpelji mile na gore (zaštitu obezbediti od tla na gore).
  2. Svi krpelji (kao i jelenji krpelj) su u maloj (larva), srednjoj (nimfa) i velikoj (zrela ženska/muška jedinka) formi.
  3. Krpelji mogu biti aktivni i zimi.
  4. Krpelji nose razne mikrobe koji prouzrokuju bolesti.
  5. Samo jelenji krpelj prenosi bakterije Lajmske bolesti.
  6. Nije jasno utvrđeno da li jelenji krpelj mora biti na domaćinu preko 24 časa da bi preneo Lajmsku bolest. Ostali mikro-organizmi koje krpelji nose se prenose do 24 časa.
  7. Neki krpelji se ne mogu lako videti ili napipati – jelenji krpelj u formi nimfe izgleda kao seme maka na koži.
  8. Krpelj se najlakše i najsigurnije uklanja pincetom sa uskim vrhom.
  9. Odeća za zaštitu od krpelja sa permethrinom predstavlja najbolju prevenciju za ujede krpelja.
  10. Ujedi krpelja i bolesti koje oni prenose se mogu sprečiti.
Četiri ključna koraka

#1: Pravilno identifikovanje krpelja
Iako nema apsolutne sigurnosti, način identifikacije na osnovu boja i veličine u fazi odrasle jedinke značajno olakšava posao, dok kod mlađih jedinki krpelja veličina otežava utvrđivanje vrste na osnovu gustih, i ne toliko vidljivih karakteristika. Potrebno je uveličavajuće staklo sa najmanjim faktorom uveličavanja od 3X za utvrđivanje specifičnih karakteristika, dok će isti faktor biti neophodan da biste uopšte videli mlađe jedinke. Ako je moguće, koristite uveličavanje 10 – 30 puta, da biste dobro videli krpelja.

#2:  Sigurno vađenje krpelja
Da biste sigurno izvadili krpelja, dezinfikujte kožu komadom vate sa pamukom. Zatim, pincetom sa uskim vrhom uhvatite „glavu“ što bliže koži i jednostavno izvucite krpelja. Ne zaboravite da nakon vađenja ponovo dezinfikujete mesto na kome je bio zakačen.

#3:  Poznavanje rizika koje nose krpelji
Nakon što uklonite krpelja, uzmite u obzir da ga pošaljete na testiranje. Privatne i pojedine državne laboratorije testiraju krpelje na prisustvo raznih patogena, a naročito bakterije koja prouzrokuje Lajmsku bolest. Iako svaki krpelj nije nosilac mikroba koji prouzrokuju bolest, neki mogu biti ozbiljno zaraženi. Obično je korisno sačuvati krpelja i zabeležiti kada je izvađen. Bilo bi dobro da dete kome se zakačio krpelj i njegove roditelje obavestite o postojanju rizika od infekcije nakon ujeda krpelja.
  • U proseku, jelenji krpelj u fazi nimfe je nosilac Lajmske bolesti u 1 od 5 slučajeva, odnosno u 1 od 2 slučaja u fazi zrele jedinke.
  • Na većini lokacija, svega 1 od 200 američkih psećih krpelja nosi uzročnik Pegave groznice, dok manje od 1 od 200 krpelja zvezdaša nosi uzročnik erlihioze.
  • Zaraze prouzrokovane krpeljima zavise od lokacije.

#4:  Sprovođenje dnevnog pregleda na krpelje
Brzo vađenje većine krpelja može sprečiti prenošenje patogena koje krpelji nose.
  • Pravi trenutak za pregled čitavog tela na krpelje je neposredno nakon aktivnosti na otvorenom.
  • Zgodnije i još uvek prihvatljivo vreme je kada se kamperi pripremaju za tuširanje ili kupanje pre odlaska na spavanje.
  • Dobra rasveta i partner za traženje krpelja (na mestima koja je teško videti) ili strateško korišćenje ogledala mogu biti od koristi.
  • Podsetnike za svakodnevni pregled treba postaviti u kupatilima i u spavaonicama.
 
Ostale mere prevencije za napad krpelja

Obuka osoblja
Osoblje u kampu treba upoznati sa najčešćim krpeljima koji napadaju čoveka u vašoj oblasti, staništima svakog tipa krpelja u kampu i aktivnim vrstama. Aktivnosti sa kamperima je u najvećoj mogućoj meri potrebno planirati tako da se smanji susret sa krpeljima. Osoblje treba da podstiče kampere da redovno proveravaju da li imaju krpelje i da svaki izvađen primerak nosi lekaru na proveru, uz evidenciju ujeda. Takođe treba imati u vidu da kamp nije jedino mesto gde kamper može dobiti krpelja.

Staništa krpelja
Različite vrste i faze u razvoju krpelja imaju različite grupe domaćina i potrebe u smislu životne sredine. To znači da će njihiov raspored u prostoru biti neravnomeran, a da će se stope susreta značajno razlikovati u zavisnosti od raznih parametara. Većina krpelja ima strah od presušivanja, ali osetljivost zavisi od vrste. U nezrelim fazama (larva i nimfa) se najčešće mogu naći u lisnom kompostu, dok se odrasle jedinke penju uz vegetaciju, da bi se zakačile na domaćine. Krpelji najviše vole senovita mesta na obodu šuma. Izbegavanje staništa krpelja u kampu može biti komplikovano, ali ima načina – kao što je kretanje po sredini održavanih staza, radi što manjeg susreta sa krpeljima.

Opcije za kontrolu krpelja
Kampovi treba da razmotre uvođenje integrisanih metoda kontrole krpelja, naročito ako primete više vrsta koje napadaju kampere i osoblje. Postoji mogućnost primene zaprašivanja oblasti u kojima se krpelji najčešće javljaju, kao što su staze u redovnoj upotrebi i okruženje kampa. Danas su dostupni proizvodi iz klase sintetičkih piretroida, koji se raspršuju pod visokim pritiskom ili nanose kao granule. Nekoliko prirodnih proizvoda sa minimalnim rizikom obećava, makar u testiranjima na malim područjima protiv jelenjeg krpelja u fazi nimfe.
Novi pristup za kontrolu krpelja, koji je usmeren na populaciju domaćina, ubija krpelje na populaciji jelena i može biti efektivan za jelenjeg krpelja i krpelja zvezdaša. Ipak, ovaj pristup može biti skup i zahteva dosta rada, a njegova primena je ograničena u mnogim oblastima.

Odeća koja odbija krpelje
Proizvodi koji sadrže DEET su smatrani dobrom prevencijom ujeda krpelja, ali su noviji testovi pokazali da iako DEET odlično odbija komarce, muve i mušice, krpelje odbija samo neposredno nakon nanošenja i zahteva učestalo nanošenje. Bolju opciju za odbijanje krpelja su sredstva koja se nanose na odeću i sadrže Permathrin. Proizvodi sadrže 0,5 % aktivne supstance, što je mnogo manje nego kod proizvoda koji se koriste za tretman vaši ili šuge. Za odbijanje krpelja nije potrebno koristiti veće koncentracije aktivne supstance, što može dovesti i do preterane izloženosti u hemijskom smislu.
Može se nabaviti odeća koja je već tretirana sredstvima za odbijanje krpelja koja sadrže permethrin (najlakša varijanta, mada kod nas nije toliko rasprostranjena), a mogu se koristiti i sprejevi i rastvori za potapanje sopstvene odeće sa permathrin-om. Fabrički tretirana odeća zadržava svojstva tokom 70 ciklusa pranja, dok se natapanjem kod kuće svojstva održavaju do 6 pranja. Koji god metod da odaberete, nošenjem odeće koja odbija krpelje značajno olakšavavte zaštitu od ujeda krpelja i prevenciju bolesti – sve se svodi na oblačenje ujutru!



prevod: LanaKrpelji

9 May 2016

Poštovanje je suština letnjeg kampa

Priručnik za saradnike i upravnike kampova

Letnji kamp je divno vreme u životima dece, kada mogu da provode vreme na otvorenom, upoznaju nove ljude, stiču nova iskustva i razumeju sama sebe. U SAD postoji oko 12.000 kampova sa dnevnim boravkom i noćenjem, a svake godine preko 11 miliona dece i odraslih posećuje kamp. Prema izveštaju Američke asocijacije kampova (ACA), roditelji navode sledeće razloge kao najbitnije za odlazak dece u kamp: (1) kamp pomaže izgradnju samopouzdanja i samopoštovanja; (2) kamp je sigurno okruženje; i (3) kamp je pravo mesto za izgradnju društvenih veština i prijateljstava.
Iako kamp može biti fenomenalno iskustvo i životna prekretnica za mladog čoveka, podjednako može biti i stresan. U nekim situacijama u kampu su deca po prvi put daleko od kuće, susreću se sa nepoznatim ljudima i nalaze se u situaciji da testiraju granice sopstvenih veština i sposobnosti. Kampovi imaju veću raznolikost nego ranije, što predstavlja izazov, ali i priliku. Kamp, kao i škola, može postati okruženje u kome vladaju pristrasnost, vršnjačko nasilje i nepoštovanje – ne samo među mladima, već i među odraslim saradnicima.
Imajući u vidu demografsku promenu u kampovima, ACA je objavilo Diverzitet u kampu: poziv na akciju 2013. godine, kojim se postavlja bitno pitanje: Kako da obezbedimo pružanje kamperskih programa najvišeg kvaliteta i sa kulturološkom senzitivnošću? U dokumentu se navodi niz strategija, među kojima su i podsticanje inkluzije i jednakosti, razbijanje mitova i povećanje poštovanja i međusobnog razumevanja kao korake koje bi kampovi trebalo da preduzmu da bi odgovorili na ovo pitanje.
Na osnovu raznih resursa za borbu protiv pristrasnosti i vršnjačkog nasilja, navodimo strategije i informacije koje mogu pomoći kampovima da ostvare svoj potencijal da svima pruže bogato, harmonično i prikladno iskustvo.

Saradnici u kampu: obuka i uzori

Kampovi često angažuju mlade tinejdžere i dvadesetogodišnjake kao saradnike, kojima je ovo često prvi posao. Relativno novi trend je da kampovi traže inostrane saradnike da bi „kamperima predstavili različite kulture“, tako da u SAD skoro 20 % saradnika u kampovima dolazi iz inostranstva.
Obuka koju pohađaju saradnici u kampu se u najvećoj meri fokusira na njihovu ulogu saradnika, kao što su propisi o bezbednosti, postupci u slučaju nezgode, tehnike za rešavanje neprihvatljivih ponašanja, prevencija zlostavljanja dece, poželjna ponašanja zaposlenih i kampera i specifične procedure za nadzor. Nedeljni sastanci na kojima kampovi često pružaju orijentacionu obuku su pravo vreme za razgovor o diverzitetu, kulturološkoj responzivnosti i načinu rešavanja pristrasnosti i vršnjačkog nasilja.
Saradnici mogu da razmatraju specifične scenarije, gledaju webinare, učestvuju u interaktivnim vežbama, ili da čitaju savete i strategije i razmatraju način primene. Kada prođu obuku za konkretne aktivnosti koje će sprovoditi sa decom u kampu, mogu se pozabaviti uključivanjem pitanja identiteta i kulture u ove aktivnosti.
Pored učenja i podučavanja ovim veštinama i perspektivama, saradnici bi trebalo da budu uzori za ponašanja koja žele da vide kod mladih. Znamo da deca, naročito u odnosu na malo starije od sebe, kopiraju ono što uoče kod drugih. Kako bi pomogli osoblju da bude uzor inkluzivnog ponašanja i poštovanja, bitno je razgovarati o tome i eventualno obezbediti određenu obuku.
Pored obuka i sastanaka, predlažemo nekoliko pitanja za razmišljanje, koja bi saradnici trebalo da postave sami sebi:
  • Da li sve mlade i kolege slušam otvorenog uma, čak i ako ne razumem njihova stanovišta ili se ne slažem sa onim što govore?
  • Da li sam preduzeo/la konkretne akcije za razbijanje predrasuda, stereotipa ili pristrasnosti koje pripadnici jedne grupe gaje prema pripadnicima druge grupe u kampu?
  • Da li se trudim da izbegnem ponašanja koja bi mogla uvrediti pripadnike drugih grupa?
  • Da li okruženje i aktivnosti u kampu odgovaraju iskustvima i stanovištima kulturoloških grupa u kampu?

    Resources:

Podsticanje diverziteta i responzivnih kampova

Za mnogu decu kamp predstavlja priliku da upoznaju ljude izvan svoje škole, mesta, grada ili kraja po prvi put u životu. Mladi se često nađu među ljudima koji se razlikuju od njih na više načina: po religiji, sposobnostima/invaliditetu, rasi, etničkom poreklu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, tipu zajednice iz koje potiču (npr. urbana, predgrađe, ruralna), nacionalnosti i jeziku. Druženje čitav dan i spavanje u istoj sobi u kampu sa noćenjem predstavlja fenomenalnu priliku da mladi upoznaju nekoga ko je drugačiji, da spoznaju i cene te razlike i da steknu kulturološke kompetencije.
Stepen do kojeg saradnici prihvataju i integrišu ove razlike u aktivnosti i razgovore je od ključnog značaja. Saradnici moraju voditi računa da ne guraju ideju da bi trebalo da budemo „daltonisti“, već da bi trebalo da prihvatimo razlike i da naglašavaju kako razumevanje različitih ljudi i perspektiva predstavlja prednost u životu. Istovremeno, treba voditi računa da se pojedina deca ne stave u neprijatan položaj da moraju da zastupaju čitavu kulturu kojoj pripadaju. Saradnici bi takođe trebalo da iznađu načine da integrišu kulturno responzivne prakse u aktivnosti i programe, da budu svesni uticaja razlika na prijateljstva i klike, da pomognu u razbijanju mitova i stereotipa o ljudima, a u slučaju da do stereotipizacije i pristrasnosti dođe, da znaju kako da ih reše.

Resource:

Love Has No Labels: A PSA that encourages people to examine and challenge their own implicit bias with accompanying Educator’s and Family/Caregiver Discussion Guides.

Aktivnosti u kampu

U jednom kamperskom danu (i večeri, u kampovima sa noćenjem), postoji mnogo prilika koje savetnici mogu da iskoriste za podsticanje poštovanja raznolikosti, uvođenje kulturološki responzivnih koncepata, odgovarajućeg rečnika i priče o drugarstvu, vršnjačkom nasilju i savezništvu. Saradnici ove koncepte mogu uključiti u standardne aktivnosti u kampu, ali i kreirati nove aktivnosti sa akcentom na ove teme. Na primer, tokom upoznavanja, podstaći decu da u svoje predstavljanje uključe različite aspekte svog identiteta. Kod igre imena, zatražiti deci da razmisle o istoriji i kulturi svoje porodice i vezi sa njihovim imenom. Kod veoma male dece, koristite dečije knjige koje promovišu poštovanje i inkluziju. Kod kreativnih aktivnosti, dajte deci da naprave kulturološki kolaž, tako što će svako praviti svoj deo koji predstavlja njegov kulturološki identitet.
U večernjim programima uključite različite kulturne grupe i teme u pozorišne, muzičke i kreativne aktivnosti. U kampovima sa noćenjem, razgovori uz logorsku vatru ili baterijsku lampu pred spavanje mogu obuhvatiti pitanja o prijateljstvu i vršnjačkom nasilju, kako bi mladi mogli da iznesu svoja razmišljanja, osećanja i strahove. Skoro polovina kampova navodi da imaju programe društveno-korisnog rada ili „dobrih dela“. Koristite ova iskustva kao priliku da uključite mlade u dobrovoljno posvećivanje vremena, ali i u razumevanje osnovnih uzroka problema koji se razmatraju i usvajanje pristupa socijalne pravde radi njihovog rešavanja.
Resources:

Svest o sposobnostima i invaliditetu

Svest o sposobnostima i invaliditetima predstavlja značajan deo kamperskog iskustva. U kampu je akcenat često na boravku na otvorenom, sportu i kreativnim aktivnostima. Prirodno, neka deca će biti bolja u tim oblastima, što nenamerno stavlja značajan akcenat na veštine, talente i sposobnosti. U tom smislu je bitno znati da bi deca trebalo da budu izložena svim aktivnostima, da imaju priliku da učestvuju bez obzira na veštine ili sposobnosti. Potrebno je napraviti dovoljno programa koji ne zahtevaju veštine ili talenat, a deca bi trebalo da imaju priliku da isprobaju nove aktivnosti, bez straha od greške ili loših rezultata.
Treba naglasiti da 47 % kampova nudi programe za mlade sa invaliditetom. Prema tome, saradnici i kamperi treba da shvate da se deca sa invaliditetom suočavaju sa specifičnim preprekama pri učešću u određenim aktivnostima i da je ovo iskustvo iz koga se uči i prilika za izgradnju svesti i empatije u kamperskoj zajednici.
Resources:

Rešavanje pristrasnosti i vršnjačkog nasilja

Potrebno je da saradnici znaju šta je nasilno ponašanje i da kada se javi vršnjačko nasilje ili pristrasnost, moraju to saseći u korenu, saznati šta se desilo i pružiti podršku učesnicima. Najbitnija stvar koju saradnici mogu da učine na sprečavanju pripadnosti i vršnjačkog nasilja u kampu je da uspostave sigurno, inkluzivno okruženje puno poštovanja. Ovo podrazumeva: (1) formiranje kulture u kojoj mladi mogu da budu iskreni i da otvoreno govore o svojim životima, perspektivama i događajima u kampu, (2) razgovor o pristrasnosti i vršnjačkom nasilju i razvoj veština za njihovo rešavanje (što obuhvata i mikro-agresiju kod tinejdžera), (3) pomoć mladima da nauče da koriste savezničko ponašanje za sopstveni osećaj osnaživanja jer se pristrasnost i vršnjačko nasilje najčešće ispoljavaju kada su deca sama, bez nadzora odraslih, (4) podsticanje savetnika da budu otvoreni, tako da im deca lako mogu prići u slučaju da nastane problem. Pored prethodno navedenog, ovi koraci će pomoći u razvoju okruženja u kampu koje ne prihvata pristrasnost, u kome se raznolikost uči, predstavlja ličnim primerom i vidi iz prve ruke.