9 May 2016

Poštovanje je suština letnjeg kampa

Priručnik za saradnike i upravnike kampova

Letnji kamp je divno vreme u životima dece, kada mogu da provode vreme na otvorenom, upoznaju nove ljude, stiču nova iskustva i razumeju sama sebe. U SAD postoji oko 12.000 kampova sa dnevnim boravkom i noćenjem, a svake godine preko 11 miliona dece i odraslih posećuje kamp. Prema izveštaju Američke asocijacije kampova (ACA), roditelji navode sledeće razloge kao najbitnije za odlazak dece u kamp: (1) kamp pomaže izgradnju samopouzdanja i samopoštovanja; (2) kamp je sigurno okruženje; i (3) kamp je pravo mesto za izgradnju društvenih veština i prijateljstava.
Iako kamp može biti fenomenalno iskustvo i životna prekretnica za mladog čoveka, podjednako može biti i stresan. U nekim situacijama u kampu su deca po prvi put daleko od kuće, susreću se sa nepoznatim ljudima i nalaze se u situaciji da testiraju granice sopstvenih veština i sposobnosti. Kampovi imaju veću raznolikost nego ranije, što predstavlja izazov, ali i priliku. Kamp, kao i škola, može postati okruženje u kome vladaju pristrasnost, vršnjačko nasilje i nepoštovanje – ne samo među mladima, već i među odraslim saradnicima.
Imajući u vidu demografsku promenu u kampovima, ACA je objavilo Diverzitet u kampu: poziv na akciju 2013. godine, kojim se postavlja bitno pitanje: Kako da obezbedimo pružanje kamperskih programa najvišeg kvaliteta i sa kulturološkom senzitivnošću? U dokumentu se navodi niz strategija, među kojima su i podsticanje inkluzije i jednakosti, razbijanje mitova i povećanje poštovanja i međusobnog razumevanja kao korake koje bi kampovi trebalo da preduzmu da bi odgovorili na ovo pitanje.
Na osnovu raznih resursa za borbu protiv pristrasnosti i vršnjačkog nasilja, navodimo strategije i informacije koje mogu pomoći kampovima da ostvare svoj potencijal da svima pruže bogato, harmonično i prikladno iskustvo.

Saradnici u kampu: obuka i uzori

Kampovi često angažuju mlade tinejdžere i dvadesetogodišnjake kao saradnike, kojima je ovo često prvi posao. Relativno novi trend je da kampovi traže inostrane saradnike da bi „kamperima predstavili različite kulture“, tako da u SAD skoro 20 % saradnika u kampovima dolazi iz inostranstva.
Obuka koju pohađaju saradnici u kampu se u najvećoj meri fokusira na njihovu ulogu saradnika, kao što su propisi o bezbednosti, postupci u slučaju nezgode, tehnike za rešavanje neprihvatljivih ponašanja, prevencija zlostavljanja dece, poželjna ponašanja zaposlenih i kampera i specifične procedure za nadzor. Nedeljni sastanci na kojima kampovi često pružaju orijentacionu obuku su pravo vreme za razgovor o diverzitetu, kulturološkoj responzivnosti i načinu rešavanja pristrasnosti i vršnjačkog nasilja.
Saradnici mogu da razmatraju specifične scenarije, gledaju webinare, učestvuju u interaktivnim vežbama, ili da čitaju savete i strategije i razmatraju način primene. Kada prođu obuku za konkretne aktivnosti koje će sprovoditi sa decom u kampu, mogu se pozabaviti uključivanjem pitanja identiteta i kulture u ove aktivnosti.
Pored učenja i podučavanja ovim veštinama i perspektivama, saradnici bi trebalo da budu uzori za ponašanja koja žele da vide kod mladih. Znamo da deca, naročito u odnosu na malo starije od sebe, kopiraju ono što uoče kod drugih. Kako bi pomogli osoblju da bude uzor inkluzivnog ponašanja i poštovanja, bitno je razgovarati o tome i eventualno obezbediti određenu obuku.
Pored obuka i sastanaka, predlažemo nekoliko pitanja za razmišljanje, koja bi saradnici trebalo da postave sami sebi:
  • Da li sve mlade i kolege slušam otvorenog uma, čak i ako ne razumem njihova stanovišta ili se ne slažem sa onim što govore?
  • Da li sam preduzeo/la konkretne akcije za razbijanje predrasuda, stereotipa ili pristrasnosti koje pripadnici jedne grupe gaje prema pripadnicima druge grupe u kampu?
  • Da li se trudim da izbegnem ponašanja koja bi mogla uvrediti pripadnike drugih grupa?
  • Da li okruženje i aktivnosti u kampu odgovaraju iskustvima i stanovištima kulturoloških grupa u kampu?

    Resources:

Podsticanje diverziteta i responzivnih kampova

Za mnogu decu kamp predstavlja priliku da upoznaju ljude izvan svoje škole, mesta, grada ili kraja po prvi put u životu. Mladi se često nađu među ljudima koji se razlikuju od njih na više načina: po religiji, sposobnostima/invaliditetu, rasi, etničkom poreklu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, tipu zajednice iz koje potiču (npr. urbana, predgrađe, ruralna), nacionalnosti i jeziku. Druženje čitav dan i spavanje u istoj sobi u kampu sa noćenjem predstavlja fenomenalnu priliku da mladi upoznaju nekoga ko je drugačiji, da spoznaju i cene te razlike i da steknu kulturološke kompetencije.
Stepen do kojeg saradnici prihvataju i integrišu ove razlike u aktivnosti i razgovore je od ključnog značaja. Saradnici moraju voditi računa da ne guraju ideju da bi trebalo da budemo „daltonisti“, već da bi trebalo da prihvatimo razlike i da naglašavaju kako razumevanje različitih ljudi i perspektiva predstavlja prednost u životu. Istovremeno, treba voditi računa da se pojedina deca ne stave u neprijatan položaj da moraju da zastupaju čitavu kulturu kojoj pripadaju. Saradnici bi takođe trebalo da iznađu načine da integrišu kulturno responzivne prakse u aktivnosti i programe, da budu svesni uticaja razlika na prijateljstva i klike, da pomognu u razbijanju mitova i stereotipa o ljudima, a u slučaju da do stereotipizacije i pristrasnosti dođe, da znaju kako da ih reše.

Resource:

Love Has No Labels: A PSA that encourages people to examine and challenge their own implicit bias with accompanying Educator’s and Family/Caregiver Discussion Guides.

Aktivnosti u kampu

U jednom kamperskom danu (i večeri, u kampovima sa noćenjem), postoji mnogo prilika koje savetnici mogu da iskoriste za podsticanje poštovanja raznolikosti, uvođenje kulturološki responzivnih koncepata, odgovarajućeg rečnika i priče o drugarstvu, vršnjačkom nasilju i savezništvu. Saradnici ove koncepte mogu uključiti u standardne aktivnosti u kampu, ali i kreirati nove aktivnosti sa akcentom na ove teme. Na primer, tokom upoznavanja, podstaći decu da u svoje predstavljanje uključe različite aspekte svog identiteta. Kod igre imena, zatražiti deci da razmisle o istoriji i kulturi svoje porodice i vezi sa njihovim imenom. Kod veoma male dece, koristite dečije knjige koje promovišu poštovanje i inkluziju. Kod kreativnih aktivnosti, dajte deci da naprave kulturološki kolaž, tako što će svako praviti svoj deo koji predstavlja njegov kulturološki identitet.
U večernjim programima uključite različite kulturne grupe i teme u pozorišne, muzičke i kreativne aktivnosti. U kampovima sa noćenjem, razgovori uz logorsku vatru ili baterijsku lampu pred spavanje mogu obuhvatiti pitanja o prijateljstvu i vršnjačkom nasilju, kako bi mladi mogli da iznesu svoja razmišljanja, osećanja i strahove. Skoro polovina kampova navodi da imaju programe društveno-korisnog rada ili „dobrih dela“. Koristite ova iskustva kao priliku da uključite mlade u dobrovoljno posvećivanje vremena, ali i u razumevanje osnovnih uzroka problema koji se razmatraju i usvajanje pristupa socijalne pravde radi njihovog rešavanja.
Resources:

Svest o sposobnostima i invaliditetu

Svest o sposobnostima i invaliditetima predstavlja značajan deo kamperskog iskustva. U kampu je akcenat često na boravku na otvorenom, sportu i kreativnim aktivnostima. Prirodno, neka deca će biti bolja u tim oblastima, što nenamerno stavlja značajan akcenat na veštine, talente i sposobnosti. U tom smislu je bitno znati da bi deca trebalo da budu izložena svim aktivnostima, da imaju priliku da učestvuju bez obzira na veštine ili sposobnosti. Potrebno je napraviti dovoljno programa koji ne zahtevaju veštine ili talenat, a deca bi trebalo da imaju priliku da isprobaju nove aktivnosti, bez straha od greške ili loših rezultata.
Treba naglasiti da 47 % kampova nudi programe za mlade sa invaliditetom. Prema tome, saradnici i kamperi treba da shvate da se deca sa invaliditetom suočavaju sa specifičnim preprekama pri učešću u određenim aktivnostima i da je ovo iskustvo iz koga se uči i prilika za izgradnju svesti i empatije u kamperskoj zajednici.
Resources:

Rešavanje pristrasnosti i vršnjačkog nasilja

Potrebno je da saradnici znaju šta je nasilno ponašanje i da kada se javi vršnjačko nasilje ili pristrasnost, moraju to saseći u korenu, saznati šta se desilo i pružiti podršku učesnicima. Najbitnija stvar koju saradnici mogu da učine na sprečavanju pripadnosti i vršnjačkog nasilja u kampu je da uspostave sigurno, inkluzivno okruženje puno poštovanja. Ovo podrazumeva: (1) formiranje kulture u kojoj mladi mogu da budu iskreni i da otvoreno govore o svojim životima, perspektivama i događajima u kampu, (2) razgovor o pristrasnosti i vršnjačkom nasilju i razvoj veština za njihovo rešavanje (što obuhvata i mikro-agresiju kod tinejdžera), (3) pomoć mladima da nauče da koriste savezničko ponašanje za sopstveni osećaj osnaživanja jer se pristrasnost i vršnjačko nasilje najčešće ispoljavaju kada su deca sama, bez nadzora odraslih, (4) podsticanje savetnika da budu otvoreni, tako da im deca lako mogu prići u slučaju da nastane problem. Pored prethodno navedenog, ovi koraci će pomoći u razvoju okruženja u kampu koje ne prihvata pristrasnost, u kome se raznolikost uči, predstavlja ličnim primerom i vidi iz prve ruke.