10 Apr 2015

10 društvenih veština koje deca razvijaju u kampu

 

Na jednoj fudbalskoj utakmici koju mi je sin jesenas igrao, jedna mama je sinu ponudila 50 dolara za svaki go koji da. Postigao je najbolji rezultat u životu, a mama je morala da iskešira dovoljno za novi iPhone.

Ova anegdota odslikava nešto što već neko vreme uočavam kao grešku savremenog roditeljstva: odričemo se želje da kod dece razvijamo intrinističku motivaciju. Ono što mi je najviše smetalo u vezi sa maminom isplatom je neverovatna vrednost koju je pripisala sinovljevim golovima. Međutim, ovo je samo jedan primer postojećeg problematičnog trenda. Kao roditelji, preveliki akcenat stavljamo na značaj sportskih i akademskih dostignuća naše dece i živimo svoj život kroz njih, što ponekad dostiže manični nivo.

Moramo da popustimo.

Ove godine moje treće dete ulazi u ludnicu zvanu upis na fakultet. Poseduje sve što joj treba, bistra je, fizički aktivna i izuzetno vredna, ali joj ocene – iako prilično dobre – nisu među najboljima u veoma konkurentnom odeljenju. Povremeno se osećala neadekvatnom usled akcenta koji su svi stavljali na brojke. Više puta sam joj govorila da je nakon kratkog i stresnog perioda izbora fakulteta niko više neće pitati za rezultate na prijemnom.

Rekla sam joj i da su njeni najbolji kvaliteti nemerljivi.

Poseduje sjajan smisao za humor i stav da sve želi da isproba. Sa entuzijazmom učestvuje u događajima, zna kako da se zabavi sa prijateljima, mudro koristi medije kojima podstiče i gradi zajedništvo, gaji pozitivne vrednosti i ponaša se kao tihi lider – koji podstiče ljude bez nametljivosti. Poseduje sve kvalitete koji su neophodni za razvoj na fakultetu, koji god da upiše. Osim toga, njen tip ličnosti je takav da bi je svaki poslodavac mogao samo poželeti, uz uspeh u svim oblastima koje bi mogla da poželi.

Nije čudo što su istraživači utvrdili da su rezultati na prijemnom slab prediktor uspeha u životu. Uspeh zavisi od međuljudskih veština – sposobnosti prenosa ideja i slaganja sa drugim ljudima – koje su zaista bitne, ali ljudi ipak na prvo mesto stavljaju vreme, energiju i novac, što najčešće ne doprinosi razvoju karaktera. Nama je, kao roditeljima, često teško da deci ponudimo šanse za razvoj društvenih veština, ali je zato kamp pravo mesto za to.

U kampu se deca oslobađaju od pritisaka školovanja, testiranja i sportskih nadmetanja i podstiču se da se opuste i da budu ono što jesu. U intenzivnom okruženju suživota i interakcije sa grupom ljudi – gde su mnogi do juče bili stranci – deca društvene veštine razvijaju eksponencijalno brže u odnosu na druga okruženja. Znam da je upravo u kampu moja ćerka stekla obilje svojih međuljuskih veština, onih koje se „ne pominju“, a biće joj od koristi na fakultetu i kasnije.

Od brojnih društvenih veština koje deca razvijaju u kampu, navešćemo samo deset:

1.     Suživot sa osobama sa kojima nisu u srodstvu
2.     Poštovanje tuđeg govora
3.     Deljenje adekvatnih priča i informacija
4.     Timski rad: kada voditi, a kada slediti
5.     Ponašanje za stolom: jesti sa zatvorenim ustima
6.     Pozivanje svih na zajedničku zabavu
7.     Postavljanje pitanja i iskazivanje interesa za druge
8.     Empatija i emocionalna inteligencija
9.     Upravljanje besom
10.  Rešavanje konflikata

Link do originala


Izvor: 10 Social Skills Kids Learn at Camp
prevod: Lana



USKORO (Sledeći tekst na blogu):
10 stvari koje morate znati pre nego što postanete programer