10 Jul 2014

Video igre mogu stvoriti bolji svet





Kreiranje video igara je kreativno, zanimljivo i ni malo lako zanimanje. Kao i svaki drugi posao zahteva svakodnevni rad na uobičajenom radnom mestu i ne omogućava bogaćenje preko noći. Poslednjih godina u našoj zemlji primetan je uzlazni trend interesovanja ljudi za rad u ovoj industriji, kao i sve veće interesovanje najmlađih generacija da uplove u vode programiranja i dizajniranja video igara. O značaju video igara za najmlađe, pravilnom usmeravanju dece ka ovoj oblasti i višegodišnjoj saradnji sa Komp Kampom razgovarali smo sa Mirkom Topalskim, izvršnim direktorom Eipix Entertainment.

1. Vodite veoma uspešan game development studio. Kako je sve počelo? Kada ste shvatili čime želite da se bavite u životu i kako je nastao Eipix?

Veoma rano sam otkrio svet video igara. Imao sam svega pet godina kada sam dobio svoj prvi računar i to mi se mnogo dopalo. Najviše zbog toga što sam od detinjstva fan naučne fantastike i robotike. Međutim, nisam nešto naročito bio privučen prirodnim naukama. Više sam naginjao društvenim naukama i umetnosti. Voleo sam video igre i želeo da ih kreiram, ali nikada nisam u suštini bio programer. Dosta vremena je prošlo dok nisam pronašao ljude koji bi mi pomogli da realizujem viziju koju sam imao. Tako smo 2005. godine osnovali Eipix sa namerom da pravimo video igre i pokažemo svoju kreativnost. Profit nam nije bio primaran, nas je pokretala ta strast ka programiranju i dizajniranju video igara. Ako u ovu vrstu biznisa krenete sa ciljem da vam je profit na prvom mestu, onda ćete verovatno lakše proći, nego li kad se prvenstveno vodite time da radite ono što volite. Mi smo se rukovodili ovom drugom solucijom i zbog toga smo na početku bili u problemu. Tako smo počeli da pravimo video igru za koju se kasnije ispostavilo da je prevelika, kompleksna i da nije za tržište u tom trenutku. Vremenom smo shvatili da novac jeste bitan faktor, da bez njega cela priča ne može da opstane i počeli smo da delamo u tom pravcu. Danas je situacija znatno drugačija. Početnicima u ovoj oblasti je lakše, jer postoji dosta literature o tome kako napisati biznis plan, kako započeti startap, kako razmišljati o toku novca i potrošnji...

2. Da li biste sada kada se osvrnete i pogledate svoj razvojni put promenili nešto?

Jako komplikovano pitanje, zato što bih iz ove perspektive sigurno dosta toga promenio. Znajući sada gde su mi bile greške sigurno bih pojedine korake promenio, da dođem lakše i brže do uspeha. U startu ne bismo pravili ogromnu i kompleksnu igru, već bismo pravili ono što pravimo danas.

3. Koji je vaš najveći lični izazov sa kojim ste se suočili do sada, a koji kompanijski?

Najveći izazov je naći ljude, zadržati ih, održati jedinstvo vizije. Ljudi su danas, generalno,  nepoverljivi. Živimo u dobu kapitalizma, gde je cilj zaraditi što više para, a ljudi ne žele ni da pričaju sa vama bez ozbiljnih ugovora. To je skoro nemoguće ako ste početnik. Mislim da su to neki od izazova sa kojima sam se lično suočio, a samim tim i Eipix.

4. Šta je najbitnija stvar koju deca treba da znaju ako jednog dana požele da se bave dizajniranjem video igara?

U startu bi trebalo upoznati decu sa tim da to nije lak posao i da zahteva ogromnu posvećenost. Dizajniranje i razvoj video igara je mlada disciplina, postoji tek tridesetak godina. Ova oblast pretenduje da bude veoma ozbiljan biznis, a ozbiljni poslovi koji ostvaruju ogroman profit često sa sobom nose i poštovanje nekih strogih formalnih kodeksa ponašanja (od poštovanja određenog dres koda do strogih procedura rada zaposlenih), dok se u gejming industriji to ne može strogo primeniti. Atmosfera u industriji video igara je znatno opuštenija, ali to ne znači da neko može da bude cool gejmer, da ništa ne radi i da zarađuje.

S obzirom na to da deca često misle da ovaj posao mahom podrazumeva da se znatan deo vremena provodi u igranju video igrara, mislim da je važno da znaju da ljudi koji se bave gejmingom nemaju toliko vremena da igraju video igre. Kod njih se na neki način javlja i doza prezasićenja, jer po čitav dan programiraju ili dizajniraju te iste video igre.

5. Godinama sarađujete sa Komp Kampom. Zbog čega smatrate da je ovakav vid neformalnog obrazovanja značajan za decu, odnosno kako Komp Kamp može pomoći  deci koja vole gejm dizajn?

Ovakav vid obrazovanja je zanačajan zato što u Srbiji nema dovoljno kvalitetnih ljudi u oblasti razvoja video igara, a postoji ogromna potražnja. Nama je svaka ustanova, formalna ili neformalna, koja se bavi ovom oblašću veoma bitna. Ako se osvrnete, možete videti da je programing postao deo našeg svakodnevnog života (dovoljno je poći od kućnih aparata koji u sebi imaju procesore). Dobro je da se još u osnovnoškolskom uzrastu otkriju potencijalni talenti i da im se pomogne da svoje sposobnosti razvijaju na pravi način, da su ispravno usmereni. Komp Kamp je jedno od mesta gde se deca mogu oprobati u dizajniranju video igara i odlučiti da li ih to zanima ili ne.

6. Biti na čelu jedne kompanije poput Eipixa podrazumeva da nemate mnogo slobodnog vremena. Kako provodite svoje slobodno vreme?

Svoje slobodno vreme volim da posvetim komponovanju muzike. Moje polje interesovanja su auto i moto trke, a pored toga i streljaštvo. Osim toga veliki sam fan naučne fantastike i imam veliku kolekciju knjiga. U slobodno vreme volim da uživam u retro stvarima. Na primer, da sednem u auto i odem do Berlina da kupim stare ploče i gramofon i da na njemu slušam Šopenova dela, a ne na nekom od Youtube kanala. Veliki sam ljubitelj tehnologije, ali smatram da neka doza balansa mora da postoji.

7. Na koji način video igre mogu uticati na kreativnost deteta i šta biste preporučili roditeljima, a šta deci kada su video igre u pitanju?

Postoji niz istraživanja koja govore u prilog pozitivnog delovanja video igara na kreativnost i razvoj deteta. Smatram da video igre zaista samo pozitivno utiču na razvoj deteta. Ono što je negativno u vezi sa njima je tematika koja se koristi. Ako deca gledaju nasilje u porodici, imaće problem. Ako gledaju nasilje na filmu, imaće problem. Ako čitaju knjigu sa nasilnom tematikom, imaće problm. Tako je i sa video igrama u kojima se koristi nasilje kao tema. Ali, važno je shvatiti da igra nije problem, već tema koja je izabrana. Takođe, postoje istraživanja da video igre mogu pomoći u preveniranju demencije kod starijih osoba. Osim toga, predrasuda da su gejmeri asocijalne osobe koje sede u nekim mračnim prostorijama, konzumiraju brzu hranu su netačne, jer su oni mahom sve suprotno od toga.


Apsolutno stojim iza toga da je umereno igranje video igara pozitivno po razvoj deteta. Roditelji bi trebali da puste decu da igraju video igre, ali bi trebali i da ih zainteresuju za neke druge aktivnosti, van sveta igara.