17 Jun 2014

Programiranje nije bauk, decu samo treba pravilno usmeriti

Programiranje nije bauk, decu samo treba pravilno usmeriti
Snežana Subotić, PR KompKampa i Predrag Skoković, Test Menadžer u Execomu

Bez obzira što živimo u svetu koji se više ne može zamisliti bez tehnologije i računara, dolazimo u dilemu da li bi deca od najranijeg uzrasta trebala da uče programiranje ili ne. Razjašnjenje ove dileme potražili smo od Predraga Skokovića, koji radi u kompaniji Execom. Ova kompanija je prepoznatljiva po dizajniranju i razvoju softverskih rešenja, a njen tim čine programeri, softver testeri, projektni menadžeri, biznis analitičari... Jedan od elemenata njene poslovne filozofije predstavlja i ulaganje u stručno usavršavanje zaposlenih. Osim toga dosta se ulaže u afirmisanje i rad sa studentima informatike. Krajem prošle godine Execom je u saradnji sa Vojvođanskim IKT klasterom učestvovao u  Javnom času programiranja za decu, kako bi se i najmlađim generacijama na zanimljiv način približila ova oblast.

1. Radite za kompaniju koja se bavi projektovanjem i programiranjem informacionih sistema i pružanjem IT usluga od dizajna do održavanja kompleksnih sistema. Možete li nam ispričati kako je tekao vaš razvojni put? 

Moj prvi kontakt sa programiranjem se dogodio davno, još u osnovnoj školi, kada sam zahvaljujući nizu sretnih okolnosti otkrio ovu zanimljivu oblast nauke. To je bilo vreme Spektruma i Komodora, kada je celokupna svest ljudi o programiranju tek počela da se budi i kada su učenici, zainteresovani za matematiku i elektroniku, polako počeli da se zanimaju i za programiranje. Kao mali dobio sam od roditelja Komodor na kojem sam voleo da igram video igre. Tada su se video igre učitavale preko posebnog kasetofona i kasete, a meni se desilo da mi se kasetofon, nakon nedelju dana korišćenja, pokvario. S obzirom na to da je tada tržište kompjutera kod nas bilo nerazvijeno i da sam morao da čekam da se kasetofon popravi, počeo sam da čitam knjige u kojima su bili osnovni programi za video igre. To me je veoma zainteresovalo, pa sam tako počeo da programiram u BASIC-u. Već tada sam znao šta želim da budem kad porastem, samo je pitanje bilo da li ću kasnije upisati informatiku na PMF-u, FTN-u ili ETF-u. Zbog pozitivnog uticaja većeg broja ljudi u mom okruženju, a naročito osobe koja mi je prilikom posete novosadskom PMF-u rekla da sam na pravom mestu, odlučio sam se za taj fakultet. Nakon završetka studija radio sam kao programer, ali se danas više primarno ne bavim programiranjem, već testiranjem softvera. U Execomu već devet godina radim na razvoju te oblasti. 

2. Kažu da društvo obično dobija ono što vrednuje. Da li kod nas formalno obrazovanje u osnovnim i srednjim  školama pruža neophodna znanja onoj deci koja žele da se bave programiranjem? Koliki je značaj i udeo neformalnog obrazovanja i da li je vaša kompanija učestvovala u edukaciji predškolaca, osnovaca i srednjoškolaca? 

Smatram da programiranje generalno nije dovoljno zastupljeno u formalnom obrazovanju. Obično je informatika u osnovnoj školi opcioni predmet, a sadržaj iste je deci nezanimljiv i neažuran. Realnost i praktično stanje stvari je daleko od zastarelog gradiva koji deca uče. Osim toga, gradivo nije prilagođeno deci osnovnoškolskog uzrasta, jer oni ne mogu u potpunosti da razumeju neke programske jezike koji su apstraktni i čije razumevanje zahteva određen nivo sveukupnog obrazovanja. Mislim da nekog sistemskog rešenja za ovakvu situaciju, u osnovnim i srednjim školama, još uvek nema. 

Zbog toga je neformalno obrazovanje od izuzetnog značaja. Entuzijasti koji se iz hobija bave programiranjem ili generalno razvojem softvera i koji svoj doprinos daju u sferi neformalnog obrazovanja mladih generacija su oni koji utiču na razvoj svesti dece o programiranju. 

Execom je kompanija koja shvata da je neophodno ulagati u mlade ljude, ali ne samo u uzrastu kada krenu na fakultet. Potrebno je znatno ranije deci i tinejdžerima predstaviti programiranje i videti kakva su njihova interesovanja, koja oblast ih konkretno zanima i usmeriti ih u tom pravcu. Potrebno je pomoći deci da razvijaju svoj talenat. Pre nekoliko godina pokrenuli smo čitav niz aktivnosti u pravcu afirmisanja studenata da se bave programiranjem i pomaganja da razviju svoje talente. Međutim, shvatili smo da je potrebno otići korak dalje i da je neophodno baviti se srednjoškolcima i osnovcima, jer je to period kada deca stiču prva i osnovna znanja o programiranju. Krajem prošle godine učestvovali smo u Javnom času programiranja bez računara za osnovce, gde smo deci na slikovit način pokazali šta je to programiranje i šta su algoritmi. Cilj nam je bio da pokažemo da programerski svet nije bauk, da nije toliko komplikovan i nedostupan kako ga društvo predstavlja. 

3. Koja je vaša omiljena oblast programiranja i zašto biste je preporučili deci?

Dugo se ne bavim isključivo programiranjem tako da bih kao omiljenu oblast izdvojio i preporučio dizajn, ali ne grafički dizajn, već dizajniranje rešenja. Ovde konkretno mislim na smišljanje algoritama i finih detalja na papiru, ne na računaru. Mislim da je ova oblast veoma pogodna za decu, jer pruža slobodu da razviju svoju kreativnost. Dizajniranje rešenja asocira na slaganje slagalice. Dok dizajnirate ostajete u sferi mašte i možete da se igrate sa različitim elementima tog rešenja, da ih kombinujete. Kad počnete sa kodiranjem shvatite da programski jezici, na izvestan način, mogu ograničiti to rešenje. To svakako ne menja činjenicu da je programiranje intenzivno kreativna aktivnost. 

4. U čemu je značaj video igara u obrazovanju i razvoju dece?

Postoji ogroman broj zanimljivih video igara koje razvijaju logiku kod dece. One su važne zato što se razvojem logike kod deteta stvara osnova za dalje usvajanje znanja iz matematike i programiranja, jer logika predstavlja osnovu ovih nauka. U razvijenim zemljama sveta deca kroz različite edukativne video igre, na krajnje zanimljiv način savladavaju školsko gradivo. 

5. Ove godine radićete sa decom koja budu u Komp Kampu. Možete li nam ukratko reći šta ste pripremili za njih?

Saradnja sa Komp Kampom je odlična prilika da se deci predstavi i približi programiranje na jedan kreativan način. Ideja je da nastavimo tu temu Javnog časa, zato što smo imali veoma pozitivan odgovor, kako od dece koja su učestvovala u dešavanju, tako i od strane roditelja koji su nam kasnije javljali da su deca zainteresovana da se ponovi Javni čas programiranja. Deci ćemo pokazati kako na jednostavan način mogu da programiraju bez računara i da računar samo izvršava neke instrukcije koje smo mu mi zadali.

Autorka: Snežana Subotić, PR Manager Komp Kampa