3 Jun 2014

Poruke za zabrinutog kampera



ili kampere -‘oću – neću J  prim.prev.

„Deca žele da budu nezavisna, a shvataju da to ne mogu u potpunosti postići dok ne pobede želju za kućom,
čak i ako ih nostalgija bolno pritiska.“ 
-Dr. Majkl Tompson, "Željan kuće, a srećan" (Michael Thompson, "Homesick and Happy")


       Nedavno sam razgovarala sa jednom mamom, čiji jedaneastogodišnjak je trebalo da dođe u kamp za nekoliko dana. Nervozan je. Nosi negativno iskustvo iz jednonedeljnog naučnog kampa. Misli da ne može „da izdrži dve nedelje“ i brine se da će biti isuviše željan kuće da bi uspeo u kampu. Popričala sam sa mamom i prenela joj ključne poruke, koje bi trebalo da prenese sinu. Tražila mi je da preporuke pošaljem elektronskom poštom po tačkama, a pošto računam da bi i drugima takva lista dobro došla, podeliću je sa svima koji imaju decu koju muče brige pred kamp.

       Pre nego što sa vama podelim listu, dozvolite mi da kažem da ako niste pobornik kampa i ne planirate da šaljete dete u kamp, verovatno ne bi trebalo da čitate dalje. Ja sam veliki ljubitelj kampova i baš mi je juče savetnica na obuci rekla da ju je „kamp učinio onakvom kakva je danas.“ Dakle, mislim da je kamp odlična stvar za razvoj nezavisnosti i samopouzdanja kod dece. Takođe sam videla brojnu decu koja su prevazišla prilično bolne emocije u kampu, tako da znam da kamp nije svoj deci lak.

        U našem kampu, imamo sedmogodišnjake koji se odlično snalaze tokom dvonedeljnog boravka. Upravo oni su preklinjali roditelje da ih puste u kamp i najčešće imaju stariju braću i sestre, koji su išli u kamp. Pričala sam i sa brojnim roditeljima starije dece, koji „nisu sigurni da li su spremni za kamp“. Nakon skoro tri decenije u kampu, naučila sam da će deca koja su zabrinuta i oklevaju u vezi sa odlaskom u kamp sa devet ili deset godina i dalje biti zabrinuta kad napune 13. Moguće je da neće biti zainteresovana ni za studiranje u drugom gradu kad navrše 18 godina. Dakle, kao roditelj, potrebno je da odlučite kako da radite sa zabrinutošću deteta povodom odvajanja, što važi i za vas. Ovo možete izbeći tako što dete nećete poslati u kamp, u nadi da će izgraditi nezavisnost na druge načine, što je svakako moguće. A možete i stegnuti petlju, dati deci pozitivne poruke i poslati ih u kamp s' osmehom, znajući da im može biti teško, ali da će im iskustvo doneti rast.


       U knjizi dr Majkla Tompsona, "Željan kuće, a srećan", autor navodi „Upravo taj izazov kamp čini iskustvom koje menja živote mnogobrojne dece.“ Znam da mnogi roditelji i deca prosto ne mogu da svare ideju da provode bolno vreme, daleko jedni od drugih. I još jednom, nema potrebe da čitate dalje ako u kamp ne šaljete dete koje se dvoumi.

       Ovaj tekst je namenjen onima koji su odlučili da šalju dete u kamp, a naročito onima su do sada imali uzbuđenog kampera, a koji u poslednjem trenutku brine u vezi sa odlaskom u kamp. Slede poruke koje svom kamperu možete proslediti pre nego što ga ostavite ispred autobusa kojim će ići do kampa ili u kampu. Pažljivo birajte i naravno pričajte svojim rečima, ali svakako priznajte osećanja svog deteta i iskažite saosećanje, ali uz potpuno poverenje u njihovu sposobnost da uspeju i svoje verovanje da će im kamp biti koristan.

I bez daljeg odlaganja, evo nekih poruka koje možete dati svom zabrinutom kamperu:
·      
  •       Recite im da je u redu da im nedostaje kuća. „Možda ćeš biti željan kuće – i to je OK. Mnoga deca se tako osećaju. To prosto znači da voliš i nas i naš dom. I ja se zaželim kuće kad putujem. Biti željan kuće je deo života. Međutim, znam da ćeš se ipak lepo provesti u kampu, čak i ako si povremeno tužan.“

  •      Objasnite im da u kampu postoje ljudi koji će voditi računa o njima. „U kampu ima odraslih (savetnika, direktora) koji će se brinuti o tebi i pomagati ti šta god da ti treba. Mogu ti pomoći sa stvarima za koje se obično obraćaš meni. Reci im kada si tužan i mogu ti pomoći. Odrasli u kampu su veoma iskusni u radu sa decom koja po prvi put napuštaju dom.

  •      U knjizi Željan kuće a srećan, Tompson navodi „Želja za kućom nije psihijatrijsko oboljenje. Nije ni poremećaj. To je prirodna, neizbežna posledica napuštanja doma. Svako dete se sa njom suoči – u većoj ili manjoj meri; pre ili kasnije. Čak i odrasli se sa ovom željom suočavaju i prevazilaze je negde na životnom putu... Ako ovim ne ovladate, ne možete da napustite dom.

 
   Mislim da dobar pristup predstavlja iskren razgovor sa detetom o značaju koji izgradnja nezavisnosti ima za njega. Nešto na temu: „Možda ti se čini da je to predug period, ali za nekoliko godina ćeš biti spreman/na za fakultet. Želim da imaš poverenja u svoju sposobnost da ne živiš sa mnom, što će ti omogućiti da biraš fakultet koji god poželiš, pa čak i ako je daleko. Neka ti kamp bude vreme za pripremu, da bi kada porasteš lako otišao na fakultet ili da radiš u drugom gradu. Bolje ćeš se pripremiti za nezavisnost ako počneš sada, dok si još mali/a, tako što ćeš biti van kuće u kraćim periodima. Neka deca se ne snađu na fakultetu jer nemaju iskustva sa boravkom izvan kuće. Želim da uživaš kada budeš otišao/la na fakultet, jer ćeš znati da si već postigao/la uspeh u kraćim boravcima u kampu.“

  •     Objasnite detetu da dobre stvari u životu često dolaze sa nešto bola i neuspeha. Ako imate svoju priču o nečemu na čemu ste morali naporno da radite ili ako ste morali da prebrodite poteškoće da biste nečim ovladali, ovo je pravi trenutak da je podelite sa detetom. Nešto kao „Dobre stvari u životu najčešće iz prve nisu lake. Učenje novog sporta ili sticanje novih iskustava može biti zaista teško. Nekada moraš da izađeš iz svoje zone udobnosti, da bi otkrio/la nešto što zaista voliš. Ako ne prođeš poteškoće, propuštaš sjajna iskustva. Prvih dana u kampu može da ti bude teško i to je OK. Znam da ćeš izgurati i shvatiti šta ti diže raspoloženje. Imam poverenja u tebe i veoma sam ponosna što ideš u kamp i isprobavaš novu avanturu!“

  •     Neka detetu bude jasno da želite da čujete sve novosti. „Svaki dan nosi dobre i loše strane.   Kada si u kampu, želim da mi pišeš o svemu što radiš i kako se osećaš. Ako te u vreme odmora uhvati želja za kućom, piši mi o tome, a i o načinu na koji si sebi pomogao/la. Da li si pričao/la sa savetnikom? Skrenuo/la misli kroz igru kartama sa drugarima? Napisao/la mi pismo? Želim da samnom deliš i dobre stvari. Da li je za ručak bila tvoja omiljena hrana? Da li si se okušao/la u planinarenju? Da li si skijao/la po vodi? Hoću da u tvojim pismima pročitam i dobre i loše stvari o kampu.“

  •       Recite im da imate poverenja. „Tako se radujem što ove godine ideš u kamp. Znam da će to biti fenomenalno iskustvo za tebe i da si spreman/na za to.“ Ako ste i sami odlazili u kamp, podelite sa svojim kamperom omiljene delove i kako vas je to iskustvo izgradilo.

  •       Ako vas mali kamper pita da li ćete doći po njega ako je tužan, recite mu da ne dolazite po njega ranije. „Čak i ako si po malo željan kuće tokom čitavog boravka u kampu, bićeš mnogo zadovoljniji čitavim iskustvom ako podigneš glavu i iskoristiš sve što ti se nudi. Većini dece bude lakše nakon nekoliko dana smirivanja i prilagođavanja, a sigurna sam da će ti biti super kada dozvoliš sebi da se opustiš i počneš da uživaš u zabavi koju kamp nudi. Neću doći po tebe ranije bez obzira na sve, jer znam da ćeš biti ponosan/na na sebe kada završiš čitav kamp, čak i ako budeš imao/la par teških dana.“

        Naglasila bih da nema potrebe da koristite sve navedene poruke – odaberite one za koje mislite da će najviše uticati na vaše dete. Najbitnije je da svom detetu i kamperskom iskustvu iskažete poverenje . Baš ove poruke bi bile odličan odgovor na tužno pismo koje primite od svog malog kampera.


     Uvek govorim deci da zabavna i radosna iskustva u kampu višestruko prevazilaze svo neraspoloženje. Često mi deca govore da „uopšte nisu bila željna kuće“, ali ima i onih kojima je teško, naročito tokom prvog leta. Baš ta deca doživljavaju najznačajniji rast i ponosna su na to što su ostala u kampu. Ako brinete kako će vam se dete snaći u kampu, setite se da mu pružate dragocen dar, u vidu ovog posebnog vremena tokom kojeg će mali kamper raširiti svoja krila.


Izvor teksta: Messages for an Anxious Camper