25 Jun 2012

Ideja preokrenutog učenja

Tradicionalno učenje prerasta u digitalno


Virtuelni učitelj se pojavio - svetlucajući na ekranu u školskom busu, pored kreveta ili u hladu suncobrana na plaži i sada kada je stigao, prevrnuo je tradicionalnu edukaciju na glavu.

Zahvaljujući digitalnim medijima kao što je livestream i video-on-demand emisije (VODcast), lekcije koje bi učenici uobičajeno dobili u učionici sele  se izvan zgrade škole.

TED, globalna organizacija specijalizovana za online konferencije i  širenje vrednih ideja i inspiracija,  preduzela je još jedan korak sa novim sajtom, TED-Ed, sajt sa edukativnim snimcima koji se mogu prilagođavati. Sajt je najavljen u Aprilu. Ideja je da i edukatori i animatori prave video snimke,  koje  ima i Youtube kanal.

"Bolje se uklapa u edukaciju 21 veka", rekao je Chris Anderson, glavni čovek u TED-u, na konferenciji u Tokiju u Maju. "To je sledeći logičan korak u evoluciji TED-a".

"TED-Ed je osnovan da ojača učitelje i da im da platformu na kojoj mogu da prave svoje razgovore i lekcije u video formatu za ceo svet", dodao je.

Ovog proleća smo takođe videli uvođenje novog Flipped Learning Network-a, jos jedne online alatke za edukatore. "Flipped Learning"(Preokrenuto Učenje) se odnosi na tehniku u kojoj studenti prisustvuju časovima preko video snimka - tvrdi se da učitelji ne moraju biti prisutni lično kada grupa pasivno sluša lekciju - time čuvajući vreme u učionici za individualne časove ili manje grupe.

Ideja Preokrenutog Učenja bila je tu nekoliko godina; peta zvanična Preokrenuta konferencija je održana u Čikagu prošle nedelje. Projekat je počeo kada su dva učitelja odlučila da se suoče sa problemom što đaci beže sa časova u ruralnoj sredini Kolorada. Dodali su audio i anotacije u PowerPoint prezentacije i počeli da ih predstavljaju u školama od 2007.

Michelle Rinehart, učiteljica matematike i prirodnih nauka u Rankin srednjoj školi u Rankinu, Texasu, počela je da "uči prevrnuto" i napravila je video lekcije za svoje učenike pre godinu dana. "To nije samo do video snimaka - to je do vremena koje dobijamo za druge, mnogo važnije aktivnosti koje zahtevaju razmišljenje", rekla je. "Učenicima se veoma sviđa povećana pomoć i sarađivanje koju dobijaju uz ovaj model."

Ona naglašava važnost pravljenja svojih video snimaka umesto uzimanja drugih sa interneta.

Učenje preko video snimaka nije novo. Otvoreni Univerzitet u Britaniji je nudio "distance learning" mogućnosti još od 1970-ih, uglavnom preko televizije i videa u početku, a sada i putem interneta.

Danas, Khan Akademija, neprofitna institucija podržana od strane Bill & Melinda Gates Fondacije i Google-a, nudi oko 3000 besplatnih instrukcionih video snimaka na teme koje se šire od Majanske civilizacije, pa sve do više matematike.

2010, Bill Gates je rekao na konferenciji u Kaliforniji da će se najbolje lekcije na svetu moći naći online i besplatno za pet godina.


Grainne Conole, direktorica Beyond Distance Research Alliance u Britaniji, rekla je da su se mladi učenici toliko navikli na digitalni svet da je to sada jedini način da do njih dopremo.

"Mislim da je TED-Ed projekat odličan, koji veoma angažuje i dosta ljudi su ga svesni", rekla je. "Uopšte, mislim da se povećava broj otvorenih edukacionih resursa, multimedije i online seminara."

Upotreba digitalnih resursa bi mogla da pomogne da se obrnu loši trendovi u edukaciji Amerike.

Po izveštaju iz 2011 od strane Computing Technology Industry Asocijacije, ili CompTIA, 65% Američkih učitelja veruje da se učenici pokazuju boljim  nego što su bili pre 3 godine zbog povećanog oslanjanja na tehnologiju u školi.

Pre nego što tehnologija zameni potpuno prave učitelje, edukacioni eksperti predlažu opreznost u predstavljanju novih resursa.

"Diskusija mora da se usredsredi na to kako ljudi uče i bivaju učeni, njihove potrebe i odluke," kaže Alejandro Armellini, senior učenik dizajna na Beyond Distance Research Alliance u Univerzitetu Leicestera."Ako tehnologija postane glavni deo rada, npr. "hajde da uradimo ovo i ovo jer je ovde tehnologija super" - ne razmatrajući potrebu za time, imaćemo probleme."



Izvor:
Classroom Lectures Go DigitalBy MICHAEL FITZPATRICKPublished: June 24, 2012

23 Jun 2012

Upomoć, deca su na raspustu!

Koliko god da nam deca govore da ne mogu da dočekaju leto raspust, rečenica ,,Dosadno mi je ,,  neizbežno se čuje , ponekad brže i češće nego što očekujemo!



Dok deca uživaju u slobodi koja dolazi sa letnjim raspustom, oni i dalje vole da imaju ispunjen dan.

Mi svi želimo da se naša deca ponovo upoznaju sa jednostavnim zadovoljstvima ili da se razvije radoznalost o prirodnom svetu , ali to se nikada neće desiti ako nastavite da pokušavate da ih odvratite angažovanjem ili uzbudljivim putovanjem.

Neka provedu prve nedelje raspusta kod kuće i da bulje u zid. Ponudie im bezvezne poslove kao alternativu. Na kraju, njihova dosada će ih odvesti da toga da izmisle sopstvene igre, što će ih zauzvrat  dovesti do veće kreativnosti i povećanja samopouzdanja. Mala cena koju treba da platite da ih ne biste morali voditi u zabavne parkove.

Evo nekih ideja šta sve deca mogu da rade dok ste na poslu.



  1. Zasade povrće u saksije na terasi ili u baštici. I onda da ga pojedu.
  2. Da posade cveće koje lepo miriše.
  3. Da postanu fotograf i snimaju sve što ih okružuje, a onda to postave na svoj blog.
  4. Da dobro iskoriste obližnje parkove.
  5. Idite na sajt lokalnih aktuelnih događaja, na primer Porodični vodič, odštampajte raspored događaja u gradu i zalepite ga na frižider.
  6. Postavite cilj i završite kućni projekat. Nadjite način da vam deca pomognu.
  7. Da prošetaju  rano ujutru do pijace, kupe voće  ili pogledaju raznovrsnost na tezgama...mogu i da ih slikaju.
  8. Dajte deci da naprave večeru. Zapravo, napravite tradiciju od toga.
  9. Pozovite gosta,  drugara svog deteta, organizujte prespavanku. I možda će drugi put vaše dete biti pozvano u goste, a vi će te imati slobodno veče.
  10. Da prave krede u boji -1 šolja gipsa, 2 čaša vode, uljane boje u prahu, modle od papirnih čaša, toalet papir i sl. i nek nešto dekorišu
  11. Neka naprave svežu limunadu. Mogu i da otvore štand (od kartonskih kutija, plastićnih i drvenih gajbica, koje mogu da oboje ili oblepe ukrasnim papirima...) pred zgradom, pa da je prodaju!
  12. Mogu da idu sa komšijom ili prijateljima na pecanje. Deca uglavnom mogu da bace udicu bez dozvole.
  13. Deco, presujte cveće. Napravite sliku od presovanog cveća.
  14. Pravite nakit od kućnih sitnica ( rezanci, ne primer, obojite ih, pirinač, pasulj...), ili stare ogrlice, koje su pokidane, mogu da se kombinuju u sasvim nove.
  15. Napravite u okolini mini golf
  16. Naučite babu i dedu da koriste Skype. I hvalite se novim veštinama.
  17. Napišite/ilustrujte strip. Napravite od toga grupni projekat ili dajte svakom da pravi svoj.
  18. Igrajte se sa glinom ! I svoje kreacije ispecite kad dodje mama…Napravite izložbu radova u komšiluku i prodajte za sladolede :)
  19. Počnite da pišete svoju knjigu.
  20. Napravite zmajeve i tokom vikenda idite u prirodu da ih isprobate. Ima gomila linkova na netu Kako napraviti zmaja! Pripremite kanap, slamčice i tanji papir i pogledajte upustvo na blogu Neverland Nook.




 Ili dodjite u KompKamp po ostalih 130 ideja! 






Dodajte u komentaru svoje ideje!

Hvala što posećujete moj blog!

22 Jun 2012

Zaboravite na sindrom "praznog gnezda"

Deca u letnjem kampu uče važne životne veštine

(prilagođen prevod teksta sa web sajta  Washington Posta )

Kako da znate da li je vaše dete spremno da bude odvojeno od vas nedelju dana?
Priča jedne mame:Dosta teško sam podnela što šaljem moje šestogodišnje dete kod druga da prespava.
Očigledno je bio spreman za ovu prekretnicu više nego ja i njegov otac. Molio je da ode u kamp nedeljama. Jednog poslepodneva, sedeo je na stepenicama, pored sebe je imao vrecu za spavanje, pidzamu, sve za kamp.Čekao je da ga pokupe, a ja, ja sam susdržavala suze.



Može biti teško gledati svoju decu kako odlaze negde da prenoće, u kamp ili čak i kod svoje bake i dede na nekoliko noći, ali takav događaj je zdrav i važan korak, kaže klinički psiholog Maurin Monagan iz Dečijeg Nacionalnog Medicinskog Centra.

Mislim da je odlična ideja dati deci iskustvo samostalnosti uz  punu podršku.
Vreme provedeno dalje od roditelja pruža odličnu priliku za malu decu da razviju inicijativu, vežbaju svoju autonomiju i socijalne veštine, što često stvara veće samopouzdanje. Samo jedna noć bez roditelja može biti veoma vredna. Ona izaziva decu - vodi ih van zone komfora - što je pozitivna stvar i posle toga možemo videti rast i zrelost u deci.


Da bih naučila više, razgovarala sam sa psihologom Majkl Tomson, autorom knjige: "Homesick and Happy: How time away from parents can help a child grow", o odvajanju dece za odlazak da spavaju negde, možda u kamp i o doprinosima celoj porodici u toj situaciji:

Zašto je teško današnjim roditeljima da se razdvoje od svoje dece u bilo kojoj godini?

Ova generacija roditelja je uložila ogroman deo vremena na emocionalno zbližavanje sa svojom decom i stvaranje veoma duboke veze. Takođe su uložili ogroman deo vremena u zaštitu svoje dece i sprečavanje trauma. Duplirali su vreme koje provode sa decom u proteklih 20 godina. Zato osamostaljivanje deteta roditelji doživljavaju kao slabu kariku. Naprotiv, to je pokazatelj njihovog poverenja, rezultat roditeljstva, stvaranje samostalnog malog čoveka. Pružite šansu svom detetu! 

Iako je teško poslati decu u letnji kamp, zašto je to vredno?

U nekom trenutku, sva deca će morati biti nezavisna i sigurno mesto da vežbaju tu sposobnost jeste letnji kamp, ali takodje i školske ekskurzije, internati itd. Veliki, razvojno prikladni korak ka nezavisnosti je spavanje dalje od svojih roditelja.

Kada se suočite sa izazovom bez svojih roditelja, znate da pobeda pripada samo vama. Ako ste možda željni kuće - što je normalno za svu decu - i kad to prevaziđete znate da ste to sami postigli. Bilo je bolno i vi ste to pobedili. Ako vam nije bilo prijatno na izletu, dugačkoj planinskoj šetnji ili vožnji na čamcu, znate da ste savladali to stisnuvši zube, ili ste dobili podršku prijatelja i osoblja kampa, ali je ipak to vaše postignuće.

Okej, ujela vas je pčela. Bilo je strašno i bolno, ali ste i to savladali i oporavili se, što znači da se možete suočiti sa svim " pčelama" ovog sveta bez mame - ove pčele su naravno metafora za sve izazove života. Kako znate da ste jaki ako vam mama stalno pomaže i teši vas?

Problem sa roditeljima je taj da im je veoma teško da prepoznaju, da u nekim trenucima, imaju suprotan efekat na živote njihove dece i da nekad, da bi deca naučila da dostignu svoj pun potencijal, moraju da se odvoje od tog suprotnog efekta roditelja.



Da li to može učiniti razliku dalje u životu, takođe?
Mislim da je kamp najbolje emocionalno spremanje za uspešno fakultetsko iskustvo, zato što vežbate samostalan život, vođenje reda o svojoj odeći,  život u zajednici i sarađivanje i zajednički život sa ljudima koje ne volite - sve su to veštine koje su potrebne za pravu nezavisnost... Veoma je pametno početi proces učenja nezavisnog života u zajednici ranije.

Možda najveći psihološki udar kampa je na fleksibilnost, karakter i učenje kako biti deo zajednice koja nije vaša porodica.

Jedna od stvari o ovoj generaciji koja me muči je to što mi želimo da našu decu beskrajno izazovemo u akademskom smislu, ali izgleda da ne želimo da njihovu fleksibilnost izazovemo u nekom drugom načinu. Ne možete znati koliko ste fleksibilni dok se vaša fleksibilnost na stavi na test. Ta fleksibilnost je zapravo ključ, jer sa njom savlađujemo teška vremena u životu. Kada ste na fakultetu, obeshrabreni i preplavljeni, da li će vam vaša majka pomoći? Neće. Ali iskustvo kampa i prevazilaženje svih njegovih izazova - to će već pomoći.

Kako da znate da li je vaše dete spremno da bude odvojeno od vas nedelju dana?

Ako vole da prespavaju kod svojih drugova i ako su radoznali što njihovi prijatelji idu u kamp ili ako su sami tražili da odu na vikend kod prijatelja, to je veoma dobar znak da je spremno za odvajanje od kuće. Uopšte, rekao bih da su deca  uzrasta između 6 i 12 godina spremna , u zavisnosti od temperamenta, ali posebno ako su vaša deca pokazala fleksibilnost. Deca o kojoj se brinem jesu ona koja imaju anksioze poremećaje i depresiju - ona su u riziku - ali veliki broj dece se snalazi super, čak sam video i kako kamp leči aksiozne poremećaje.

Kako da se nervozni roditelji pripreme da šalju decu u kamp, internat ili bilo koji odmor, odvojen od roditelja?

Počnite tako što dete pošaljete kod babe i dede, kod ujaka i ujne ili do druga da prespava. Negde gde će biti sa odraslom osobom kojoj mogu da veruju, ali gde mogu da budu odvojeni od vas i da idu na spavanje posle određenog vremena. Unutrašnji osećaj za decu će biti  "Pa, moja ujna radi stvari potpuno drugačije od moje mame, ali sam ipak zaspao i bilo je dobro". Tako deca imaju proširene vidike i znaju da su fleksibilnija nego što su mislila.

Ako deca pokažu želju za kućom, olakšajte mu iskustvo tako što će te mu ispričati vaša iskustva.

Težnja za kućom  je univerzalna. Istraživanje pokazuje da 97% dece prijavljuje nostalgiju i želju za kućom na neki način. Iz te grupe, 81% je blaga nostalgija i deca je prevaziđu za 3-4 dana; 19% dece koja odu u kamp imaju ozbiljne potrese i oporavljanje od toga je malo duži proces. Trećina tih 19% - oko 6 od 100 dece - imaju upornu želju za kućom. Ali oni su heroji u mojoj knjizi, zato što se više od pola njih vrati u kamp sledeće godine.

Najzad, kako mogu roditelji da se pripreme za odvajanje od dece za jedno leto ili semestar?

Idite negde za vikend i uživajte! Često su  roditelji mnogo nervozniji od dece što se tiče odlaska deteta u kamp. Deca se ugledaju na roditelje u tome kako da reaguju u stresnoj situaciji, pa zato najbolje što možete uraditi je čuvati pozitivan, ohrabrujući stav. U vašoj glavi, mislićete o tome kako će sve proći, ali trebate da dajete poruku detetu kako će to biti zabavno iskustvo puno uživanja i kako ste uzbuđeni zbog njih


Preveo sa engleskog:  Teodor S . Konjević, inicijator osnivanja KompKampa

Pogledajte i ovaj link za knjigu: PS. I Hate It Here ili ovaj tekst na istu temu.

5 Jun 2012

Problem IKT nastave u školama


Danas kompjuteri i internet imaju posebno jak uticaj na obrazovanje, stavove i ponašanje dece i mladih. Izvori znanja su na internetu .



Problem: Odgovorno ponašanje dece i mladih na internetu treba da modeluju roditelji i škole, fakulteti  i treće nezavisne organizacije, jer internet može da bude izvor kako loših tako i dobrih informacija.
Škole ne poklanjaju dovoljno pažnje na koji način deca koriste računar i internet. Roditelji isto. Deca su prepuštena  svom virtuelnom čarobnom svetu gde vladaju i gde su oslobođeni od svih ograničenja.
Škola, po svojoj institucionalnoj prirodi, po difoltu, drži određenu distancu od apsolutnih inovacija, eksperimenata i testova, što je delikatno polje i ima sumnjičav odnos prema svemu dok se ne dokaže da je dobro i efikasno. Zapravo, najveća udaljenost od inovacija je primoranost nastavnog ponašanja, koje ne dozvoljava primenu novih tehnologija/aplikacija bez prethodne provere i testiranja mehanizma. To je i razumljivo. Tako se dešava da dok se ne izvrši ispitivanje i ustanovi korisnost novih programa, te dok se isti ne unesu u planove i programe za škole prođe godinu dana na usklađivanju. Zatim, još godinu dana prođe dok se taj plan primeni u školi. Znači, to je period od dve godine od ponuđenih inovacija/aplikacija, a tada inovacije već više i nisu to i već su se pojavili novi, savršeniji programi. Dakle, sporost donošenja odluka i planova i programa u sistemu obrazovanja je osnovni problem. Poseban problem je kadar koji donosi programe i planove. Postoji utisak da oni još uvek računar vide kao pisaću mašinu. Čast izuzecima, ako ih ima.



Rešenje:  Treće organizacije treba da se uključe, da preuzmu zadatak edukacije dece u oblasti IT. To treba da bude neko ko je apsolutno  i  sada u najnovijim tehnologijama/programima. Neko ko prati nove aplikacije na dnevnom rasporedu.
Zato je osnovano UG  Komp Kamp .
Obrazovanje u korišćenju Interneta, zvano Internet pismenost je ključni uslov za kritičko čitanje, izbor materijala i način korišćenja Interneta .

Postoje sigurno i druga rešenja, a koja se tiho sve češće spominju...apdejt  znanja nastavnog kadra, jednom godišnje, što bi bilo idealno. Ja bih to uvela na svakih šest meseci.


PS: Btw. pogledajte nagrađene radove - meni se čini kao da su rađeni 2002. a ne 2012.