19 Mar 2012

Upis je u toku

Da biste učlanili dete u KompKamp i rezervisali mesto za seminar ,,Smart Digital Kids 2012."
 posetite web stranicu za roditelje i popunite formular.




16 Mar 2012

Uputstva za kreiranje video igre u programu Multimedia Fusion 2 Developer

Svoja uputstva sam objavila na web sajtu Baguje.com, odličnom sajtu gde možete naći mnogo korisnih i up to date informacija u vezi IT!

Pogledajte i ako želite naučite na jednom jednostavnom primeru da svojoj mašti u krediranju igrica date na volju.
Slobodno pitajte u rubrici za komentar sve što vas interesuje ili ako imate problem u prilikom kreiranja svoje igre. Uživajte!

http://www.baguje.com/author/radoslavak




15 Mar 2012

Blogovi su bolje utočište od Facebook-a!

Definitivno! Facebook je počeo toliko da me smara, da bežim odande glavom bez obzira!
Ma koliko učesnik na Facebook-u želi da ignoriše ili da napravi neki filter, mislim da je to nemoguće. Informacije vrve, a na primer, od nekih  100 postova, teško da jedan vredi čitanja.
Ono je L-U-D-I-L-O!

Od sada ću se posvetiti ovom blogu i deljenju korisnih linkova ka drugim blogovima i tekstovima, koje pronađem i procenim da su vredni deljenja i da će nekom biti korisni ili zabavni.

Naravno, kao što je dan podeljen na 3 X 8 sati, osam spavamo, osam učimo/radimo, a osam se zabavljamo i odmaramo, tako će i  i ovde biti linkova ka smehu, zabavi i učenju/radu.







13 Mar 2012

Video-igre nas čine pametnijim


Video-igre mogu da promene mozak neke osobe a, sudeći po raznim istraživanjima, ta promena je često pozitivna.



Photo: vancouverfilmschool/Flickr


Sve brojnije studije koje se sprovode na univerzitetima pokazuju da gejming poboljšava kreativnost, proces odlučivanja i percepciju. Specifične koristi su širokog opsega, od bolje koordinacije ruka-oko kod hirurga do promena u vidu koje pojačavaju sposobnost noćne vožnje.

Ljudi koji igraju video i kompjuterske igre zasnovane na akciji donosili su 25% brže odluke od drugih, sa jednakom tačnošću. Zapravo, najsposobniji gejmeri mogli su da donose odluke i izvršavaju ih i do šest u sekundi - četiri puta brže od većine ostalih.

Istraživanje na Univerzitetu u Ročesteru pokazalo je da iskusni igrači mogu da obraćaju pažnju na više od šest stvari odjednom bez zbunjivanja, u poređenju sa četiri koje neko normalno može da ima na umu. Istraživanja su sprovedena nezavisno od kompanija koje prodaju video i kompjuterske igrice.
Naučnici su otkrili i da su žene - koje čine oko 42% igrača - sposobnije da mentalno manipulišu 3D objektima, što je, inače, veština u kojoj se muškarci generalno bolje snalaze.

Elektronske igrarije imaju i svoje loše strane. Skeniranje mozga pokazuje da nasilne video-igrice mogu da izmene njegovo funkcionisanje kod mladića nakon samo nedelju dana igranja, slabeći aktivnosti u regijama povezanim sa emotivnom kontrolom, nedavno su objavili istraživači sa Univerziteta u Indijani. Druge studije su pronašle vezu između kompulsivnog igranja i prekomerne težine, introvertnosti i sklonosti ka depresiji.


Photo: vancouverfilmschool/Flickr



Nasilne akcione igrice - koje često najviše brinu roditelje - imaju najjači pozitivni efekat na mozak. „Sigurno vam nije prvo palo na pamet da su ove igrice podsticajne za mozak”, kaže kognitivni neurolog Dafne Bavelije, koja je proučavala posledice akcionih igrica na univerzitetima u Ženevi i Njujorku.
Kompjuterski gejming je postao biznis koji donosi 25 milijardi godišnje od kad se prva komercijalna video-igra (koja je radila na novčić) pojavila na tržištu pre 41 godine.

Prema izveštaju Udruženja za zabavni softver (Entertainment Software Association) 2010. gejming kompanije su prodale 257 miliona video i kompjuterskih igara,.

Ova industrija je nesvesno pokrenula masovni naučni eksperiment iz neurobiologije učenja.

„Video-igre menjaju vaš mozak”, kaže Si Šon Grin, psiholog sa Univerziteta u Viskonsinu koji proučava kako elektronske igre utiču na ljudske sposobnosti - isto kao i učenje čitanja, sviranja klavira ili vožnje, koje takođe menjaju fizičku strukturu mozga.

Moćna kombinacija koncentracije i nagrađivanja od strane neurotransmitera kao što je dopamin jačaju nervna kola na isti način kao što vežbanje jača mišiće. Ali „igre definitvno pogađaju sistem nagrađivanja onako kako to ne čine ostale aktivnosti”, kaže Grin.

„Dosta je vremena utrošeno na razmišljanje da li nas te stvari pretvaraju u ‘mašine za ubijanje’”, kaže analitičar Džošua Luis sa Univerziteta u San Dijegu, koji je proučavao 2.000 igrača.

„Ali nije posvećena dovoljna pažnja jedinstvenim i zanimljivim katrakteristikama koje video-igre nude osim nasilja”.

Široko uzev, današnji prosečni igrač ima 34 godine i igra već 12 godina, često i do 18 sati nedeljno. Prema proračunu jednog analitičara, 11 miliona registrovanih korisnika World of Warcrafta (pokrenute 2004) kolektivno je utrošilo na igranje igrice istu količinu vremena koliko je trebalo čovečanstvu da evoluira kao vrsta - oko 50 milijardi sati igranja ili 5,9 miliona godina!

Top 5 video igara u 2010 (po broju prodatih jedinica)
1. Call of Duty: Black Ops
2. Madden NFL 11
3. Halo: Reach
4. New Super Mario Bros.
5. Red Dead Redemption

Sa stotinama ako ne i hiljadama različitih igrica dostupnih na tržištu istraživači sa univerzitetâ su pod pritiskom da ukažu na trajne posledice koje one imaju na spoznaju i ponašanje.

Blizzard Entertainment Inc. iz Kalifornije, koji prodaje World of Warcraft, StarCraft II i druge popularne igre, nije odgovorio na pitanja da li kompanija podržava istraživanje gejminga ili sprovodi sopstvene studije. Ni RiotGames iz Santa Monike, koji stoji iza League of Legends.

Većina istraživanja nije direktno poredila gejming sa satima provedenim na izvršavanju drugih intenzivnih mentanlnih aktivnosti, poput rešavanja matematičkih jednačina.

Skoro svaka kompjuterska igra izgleda da poboljšava kreativnost kod dece, objavili su istraživači sa Univerziteta u Mičitgenu koji su radili na Projektu o deci i tehnologiji.

Trogodišnja studija koja je uključila 491 učenika srednjih razreda (i dečake i devojčice) otkrila je da što su deca više igrala kompjuterske igre to su imala bolje ocene na standardnim testovima kreativnosti - bez obzira na rasu, pol ili vrstu igre koju su igrala.


Top 5 kompjuterskih igara (po broju prodatih jedinica)
1. Starcraft II: Wings of Liberty
2. World of Warcraft: Cataclysm Expansion Pack
3. The Sims 3
4. World of Warcraft: Wrath of the Lich King Expansion Pack
5. Civilization V
Izvor: Entertainment Software Association, NPD Group

Istraživači su ih rangirali koristeći široko rasprostanjeni metod merenja Torrance Test of Creativity koji podrazumeva zadatke poput crtanja „zanimljive i uzbudljive” slike od iskrivljenog oblika na listu papira, davanja naziva slici i pisanja priče o njoj. Sedmoro istraživača je rangiralo rezultate prema originalnosti, dužini i složenosti na standardnoj trocifrenoj skali za svaki faktor, uz detaljne upitnike.

Za razliku od igranja, upotreba mobilnih telefona, interneta ili kompjutera u druge svrhe nije imala uticaja na kreativnost.

„Na moje iznenađenje, nije imalo veze da li igrate agresivne ili sportske igre”, kaže psiholog Linda Džekson koja je vodila ovo istraživanje u 20 škola u Mičigenu.

Istraživači tek treba da stvore obrazovni softver koji će biti jednako zanimljiv kao akcione igre. Bez tako jakog angažovanja, nervna kola neće se promeniti, veruju oni.

„Ispostavlja se da su sve igre koje imaju pozitivne efekte na učenje nasilne. Ne znamo da li je nasilje važno ili ne”, kaže dr Bavelije. „Nadamo se da nije”.

Donedavno je većina istraživača proučavala posledice gejminga na malim grupama dobrovoljaca koji su učili da igrajuju u laboratorijskim uslovima. Neki naučnici sada i sami pretvaraju komercijalne igre u laboratorije učenja.

U najvećem javnom proučavanju elektronskog geminga do sada, Mark Bler sa Univerziteta Sajmon Frejzer u Vankuveru, analizira ponašanje 150.000 ljudi koji igraju popularnu online igru StarCraft II, prikupljajući svakog sekunda preko 1,5 milijarde podataka o percepciji, pažnji, pokretu i donošenju odluka.

Analiziranjem tolike količine igranja, on se nada da će shvatiti kako ljudi postaju eksperti u online svetu. To bi moglo da rasvetli činjenicu kako novo znanje i iskustvo može da postane naša druga priroda, utkana u način na koji reagujemo u stvarnom svetu o nas.


5 Mar 2012

Good design, Bad design, Great design



About Game Design by Raph Coster
Good design is familiar.
Bad design is boring.
Great design is exciting.
Good design embraces human nature.
Bad design exploits human nature.
Great design is humane and humanistic.
Good design guides.
Bad design controls.
Great design invites.
Good design drives habit.
Bad design drives frustration.
Great design drives passion.

Good design teaches.
Bad design lectures.
Great design has you teach yourself.
Good design is invisible.
Bad design calls attention to itself.
Great design calls attention to what you can do.
Good design celebrates accomplishments.
Bad design loudly celebrates minor accomplishments.
Great design enables accomplishments.
Good design does what the user wanted.
Bad design does what the designer wanted.
Great design does what the user didn’t know they needed.
Good design is at the user’s skill level.
Bad design never asked the user.
Great design makes everyone think they can use it.
Good design is intentional.
Bad design is planned (exhaustively, on paper).
Great design reveals itself while working in the materials.
Good design gets people to pay for utility.
Bad design gets people to pay as quickly as possible.
Great design makes money as an incidental consequence.
Good design makes companies.
Bad design can make plenty of money.
Great design builds legacies, cultures, and communities.
Good design converses.
Bad design tells.
Great design connects people.
Good design executes on the possible.
Bad design ships on time.
Great design reaches for the implausible.
Good design has only the parts it needs.
Bad design is cluttered.
Great design has fewer parts than seem possible.
Good design doesn’t fail.
Bad design fails a lot.
Great design fails even more.
I have done good design.
I have done plenty of bad design.
I always want to do great design.

1 Mar 2012

Od najbolje Mame na svetu


Ne, nisam ja najbolja mama na svetu, mada se trudim da budem. (  i mada  često čujem od svog sina da to jesam :)

Ovo je tekst sa predivnih web stranica Najbolja mama na svetu,
a nisam odolela da ga ne podelim ovde sa mojim čitaocima, mada je original mnogo bolji, sa sve slikama.
Obavezno ih posetite.


Za sve mame koje vole svoje dečake, bore se sa njima svaki dan, umorne su zbog njih ali i ponosne i koje žele da doprinesu tome da njihovi dečaci budu još bolji od nekih odraslih muškaraca koje poznaju, sakupili smo pravila koja će im u tome pomoći. Pogledajte i dodajte svoja pravila u komentarima.

Ljubite ga
Iako izgleda divlje i uništava sve okolo skoro ceo dan, ljubite ga. Dečaci imaju momente u kojima su nežni i osećajni, ne dozvolite da ih izgube. Ljubite ih i kada su bebe i kada su adolescenti. Mama dete može da poljubi kad hoće, i koliko god ono bilo veliko. On to treba da zna.

Uvek nosite sa sobom flastere i maramice
Biće vam neophodni, mnogo puta. Maramice je bolje da budu vlažne.

Izađite s njim napolje
Isključite televizor, video igrice, telefon. Izađite napolje i budite sa njim. Pratite ga u njegovim istraživanjima, gledajte njegov izraz lica i odgovarajte na njegova pitanja. Biće vam super.

Naučite ga da se vežbom stiže do savršenstva
Ovo ne važi samo za aktivnosti kao što su sport ili muzika, već na sve u životu. Bolji pisac se postaje samo pisanjem. Bolji slušalac slušanjem. Bolji govornik držanjem govora. Ako želi da u nečemu postane bolji, moraće da se potrudi i vežba.

Naučite ga da osećanja imaju odgovarajući naziv
Dečak će vrištati kad je isfrustriran i plakati iz straha, a kad je uzbuđen ili ljut može i da ugrize. Celo njegovo telo reaguje na emocije koje oseća. Pustite ga da bude kakav jeste ali mu objasnite koja je to emocija i koja je prava rekacija na nju, za buduće potrebe. Pokažite mu kako drugi ljudi ispoljavaju svoja osećanja. Vodite ga kroz svet osećanja da bi jednog dana znao razliku između ljutnje i stida, razočarenja i tuge.

Naučite ga pere svoj veš
...i pusti mašinu za pranje sudova i ispegla košulju. Možda neće uvek odlučiti da to znanje primeni, možda nikada neće ni morati. Ali jednoga dana, njegova žena će vam biti veoma zahvalna.

Pustite ga da pleše
Nije važno kako pleše važno je da ga naučite da je sasvim u redu da pokaže svoje pokrete kad čuje dobar ritam. Ples i muzika su univerzalni i kuda god ga put povede, biće muzike.

Naučite ga lepim manirima
Zato što je lepo biti kulturan i zato što će tako biti dobar primer drugima.

Naučite ga da bude nežan
Sa bebama, cvećem, životinjama ... i osećanjima drugih ljudi.

Dajte mu nešto u šta može da veruje
Za trenutke kada će biti uplašen, ili nervozan, ili će mu srce biti slomljeno. Dajte mu nešto za trenutke kada vi ne možete biti tu, nešto čemu može da se obrati kada se oseti usamljeno, kako bi znao da nikada, ali baš nikada nije sam.


Izvor : Najbolja Mama Na Svetu